Концерт у част композитора Јосипа Славенског

Сећање на композитора Јосипа Славенског (11.05.1896. Чаковец-30.11.1955. Београд) биће обележено вечерас, на дан његове смрти, концертом Гудачког квартета БЛИСС од 19 часова у малој сали Легата Јосип Славенски, смештеног на петом спрату престоничког здања, на Тргу Николе Пашића бр.1. На овој вечери, посвећеној стваралаштву Славенског, ансамбл БЛИСС ( пун назив је „Богати легат искрених стваралаца Србије”) наступа у саставу: Јован Тешић и Бојана Ђоловић, виолинисти, Саша Мирковић, виолиста и Александар Јаковљевић, челиста. На програму су Гудачки квартети бр. 1, 2 и 3, а концерт ће пратити и видео-рад, чији су аутори Игор Радета и Марија Томић.

‒ Јосип је волео човека и све живо на овом свету неисцрпном добродушношћу, сродивши се и прихватајући све њихове радости и бриге као своје... Био је окружен пријатељима, Петром Бингулцем и Павлом Стефановићем, са којим је често у својој соби, уз чашу вина, проводио сате и сате до касно у ноћ, у разговорима о музици ‒ сведочила је овако о животу Јосипа Славенског, његова супруга Милана, у књизи „Јосип”, а поменута соба се налазила у стану у београдској Светосавској улици бр. 33. Управо та меморијална музичка соба, као Легат Јосипа Славенског свечано је отворена 8. децембра 1983. на садашњем Тргу Николе Пашића бр. 1, у оквиру ког ће у мањој концертној сали до краја године биће одржан концерт камерне музике Љубице Марић (некадашње студенткиње Славенског), као и изложба слика посвећених првој српкој композиторки, затим део програма фестивала БУНТ, као и наступи Трија 2.1 и младе виолинисткиње Јоване Стошић.

У легату се налазе лични предмети, рукописи, клавир и други инструменти, писма, библиотека, нототека, фотографије, заправо захваљујућу породици највећи део заоставштине овог југословенског композитора је и званично поверен на бригу и чување Сокоју.

Јосип Славенски се 11. маја 1896. године родио у Чаковцу, с презименом Штолцер, у породици пекара, а захваљујући оцу научио је да свира цитру и врло рано почео да компонује. Управо су та дела, која је написао, уз помоћ интелектуалаца из Чаковца била разлог зашто је одмах примљен на Музичку академију у Будимпешти, где је студирао од 1913. до 1916. После рата дипломирао је 1923. на државном конзерваторијуму у Прагу. Годину дана касније велики успех постиже са „Првим квартетом” у Донауешингену и те 1924. се пресељава у Београд, где живи до самог краја.

У складу са својим ставовима, окренут словенству, 1930. године променио је своје презиме у Славенски. Био је обдарен изузетним чулом слуха помоћу кога је досезао до најдубљих већ угаслих слојева фолклора, био је страсни планинар и радознали астроном и композитор коме клавир није био потребан, јер је чуо све у себи. За његова дела били су заинтересовани Барток, Рихард Штраус и Шенберг, као и многи светски диригенти. Био је творац експерименталних дела, посвећени педагог. Павле Стефановић је оценио музику Славенског као „преурањену и закаснелу”, објашњавајући да он међу првима у Европи „уводи начело битоналности и политоналности” и истиче да је последица тог начела „знатно нарушавање лепоте у класичном и традиционалистичком значењу тог веома артифицијелног и апстрактног појма”. Никола Херцигоња га је описивао као човека „ногама дубоко у земљи због фолклора, а главом на небу због звезда”.

Имајући у виду да Сокој из свог Фонда за културна давања годишње подржи више од две стотине програма свих музичких жанрова, предвиђено је да део пројеката уметничке музике буде реализован у овом простору, а планирано је и друго, допуњено издање књиге „Јосип”, коју је написала супруга композитора Милана Славенски, оживаљавајући личност великог музичара.