Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко може да се бави урбанизмом

У рубрици Погледи 8. новембра је објављен текст главног урбанисте Београда г. Марка Стојчића под насловом „Ко се то тамо бави урбанизмом”. Циљ г. Стојчића, као што сам каже, јесте одбрана нове трасе Београдског метроа. Али он то чини на начин којим искључује друге, могућности да изнесу своја мишљења, предлоге и критике. Констатује да му је циљ „одбрана архитектонске струке од свих оних који желе да раде туђи посао”.

Г. Стојчићу, ми грађани, лаици, и други, стручњаци, не желимо да радимо ваш посао, али тражимо да га ви радите одговорно, стручно и транспарентно уз могућност да и ми изразимо своје мишљење, на које треба да одговорите компетентно, аргументовано, убедљиво, јер барем знамо шта је лепо и корисно, као и да јавне расправе не организујете да би само форма била задовољена. Из расправе искључујете чак и своје колеге из сродних струка, јер се питате „да ли свако од учесника зна шта је део његовог посла, за који је образован? Одговор је не. Свако би да се бави урбанизмом и планирањем града”.

Због таквог односа и неких промашаја у изградњи града последњих година губимо поверење у наше планере.

Да ли сте својим текстом предочили валидне студије и истраживања развоја града које условљавају промену вишегодишњег трагања за решењима метроа? Нелогично је да метро почиње да се гради са ливаде, далеко с периферије града. Тај преседан објашњавате на следећи начин: „Метро има магичну моћ па ће привући миграције које се очекују”. Даље тврдите да ће с метроом „Макишко поље потпуно заживети и донети Београду могућност изградње јефтиних стамбених блокова”. У томе сте сасвим у праву. Само се питамо да ли је игде метро грађен да би привукао нову стамбену радњу. То значи да је ваша визија подизање градских целина уз Саву према Обреновцу и уништавање Макишког поља као изворишта питке воде. Па зар није Макиш природно благо Београда, извориште изобиља јефтине питке воде? Веома су ретки такви градови.

Ко је, када и зашто утврдио развој Београда у овом правцу? Зар не би били једно од бољих решења за градњу огромни платои од Манастирске шуме код Раковице према Спомен-парку у Јајинцима и од Бањице према Авали, где висинска разлика и руже ветрова обезбеђују квалитетан ваздух?

Што се тиче нове трасе метроа, чак ни у „Теми недеље” објављеној у „Политици” 14. новембра нисмо сазнали довољно аргумената за ваљаност овог пројекта. Оно што се дало закључити јесте да је овај проблем исувише политизован, што је тачно и с игнорисањем одбијамо, да није било довољно стручне и научне расправе ни напора да се усагласе различита мишљења. Сазнали смо да ће се недостаци отклањати надземним шинским системом и Беовозом, па ћемо добити трамвајску линију од Славије до Калемегдана, и да ће се сузити зона водоснабдевања у Макишу. Ипак, поред изнетог, чине нам се прихватљивијим аргументи Грађевинског факултета и пројекти архитекте Бранислава Јовина из давних осамдесетих година прошлог века, које је упорно бранио до своје смрти 2018. године.

Није овде реч о судару прогреса и традиционализма, већ о судару између диктата капитала наспрам хуманизма и естетике и недостатку воље за дијалогом. Г. Стојчић каже да ће метро привући нову градњу. Значи ли то да ће метро прстен који прати токове река привући и солитерску градњу, створити нови зид између Београда и воде и одвојити га од река па ћемо имати још неколико „Београда на води” у приобаљу Саве и Дунава које нам је преостало, а који не кореспондирају с градом? Боље би било оставити то приобаље будућим генерацијама, јер немамо довољно воље ни креативности за ваљана решења. Решавајмо тренутне горуће проблеме као што су: како повезати аутобуску станицу на Новом Београду с Прокопом; како решити приступ железничкој станици Београд Центар у Прокопу, а најављује се изградња нових солитера у том крају; како решити саобраћајни колапс око Клиничког центра који се убрзано шири и у оквиру њега...

Све то упућује да се решења морају доносити стручно и мултидисциплинарно. Мора се обуздати утицај профитерског капитала на доношења одлука, јер да су се наши преци руководили само ценом и брзином градње, а не и естетиком, не бисмо данас имали грађевине којима се дивимо. Миграција се мора усмеравати према приградским општинама, јер су оне с тим циљем укључене у београдску заједницу.

Коначно, потребан нам је програм хуманог, културног и естетског развоја Београда, који би онемогућио импровизације, притиске и лоша решења.

Живомир Жика Тешић,
политиколог у пензији, Београд

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бојана
Žao mi je što je Vaš tekst nije zapazilo više čitalaca.U svemu se slažem sa Vama. Ne shvatam logiku prve trase metroa. Najveće gužve i zastoji su preko mostova. Ne treba biti stručnjak pa shvatiti da bi se smanjenjem ovih gužvi značajno uticalo i na kvalitet vazduha. Na žalost, svi koji drugačije misle odmah dobiju etiketu zlomislećih.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.