Тротинети препрека за јавне бицикле

Увођење система јавних бицикала и станица на којима ће се они изнајмљивати из града се најављује већ неколико година. Али, призор изнајмљивања ових двоточкаша на београдским улицама, попут сличних са хелсиншких, бечких, прашких, сарајевских... никако да постане стварност. И није да у граду не желе да то заживи, већ је проблем, уверавају из Старог двора, што су пропала два тендера за успостављање система јавних бицикала.

У разговорима с компанијама заинтересованим за овај посао, тврди Горан Весић, заменик градоначелника, схваћено је да они очекују да имају истовремено и електричне тротинете и јавне бицикле у оквиру овог система изнајмљивања.

– Није могуће да се распише тендер за електричне тротинете зато што они не постоје у нашем закону, а тражили смо да се измени Закон о безбедности саобраћаја и да се регулише употреба тротинета. Град је тражио да се уреди коришћење тротинета и када би се то десило, ми бисмо могли да распишемо тендер и за изнајмљивање тротинета, што постоји у многим градовима на свету – појаснио је Весић и додао да је баш зато што још немамо ту законску могућност донета одлука да се трећи пут распише тендер за коришћење јавних бицикала у нади да ће једног дана, када се уреди област у вези с тротинетима, моћи и на то да се прошири.

– Надам се да ћемо наћи партнера који ће поставити јавне бицикле на 150 станица које смо одредили у граду – казао је Весић за ТВ Вести.

Увођење овог система најављује се већ пет година, озбиљније тек у 2019, када је указано да би станице с јавним бициклима житељи и гости престонице могли да користе већ од пролећа 2020. и да за то партнерство постоји више заинтересованих компанија. Наравно, тада се није знало да ће тендери за то партнерство с градом пропасти. Оно што је још тада било познато јесте како ће оквирно на улицама изгледати станице с јавним двоточкашима и како ће се они изнајмљивати.

Како је појашњено, град би изабрао приватног оператера с којим би се основало заједничко предузеће, набавила опрема и средило 150 станица на којима би било укупно од 900 до 1.500 обичних и електробицикала. Овим пројектом били би обухваћени Стари град, Палилула, Врачар, Савски венац, Нови Београд, Земун, као и Ада Циганлија, до које постоји бициклистичка стаза, било је још тада прецизирано у Одлуци о усвајању пројекта институционалног јавно-приватног партнерства увођења система јавних бицикала.

Половина бицикала била би на електрични погон због конфигурације рељефа у старом делу града и лакшег кретања оних који нису у пуној физичкој кондицији. План је да сви двоточкаши буду „смарт бајк” и „есмарт бајк”, што значи да би свака станица била опремљена сталцима за паркирање и закључавање бицикала и пуњачима за електробицикле.

Свака станица, предвиђено је раније усвојеном одлуком, имаће софтверски систем за преузимање бицикла.

У 2019. години, када се очекивало да ће тендер успети и да ће прве станице за изнајмљивање прорадити већ од 2020, процена је била да ће цео систем јавних бицикала у функцији бити до 2023. Пошто партнера још нема, јасно је да није реално да цео овај систем заживи пре 2025. или 2026. године.

Одраније је познато и да град планира да рашири мрежу бициклистичких стаза. Није да се на томе није радило, али надлежнима у граду ширење бициклистичких стаза некако, чини се, не иде баш најбоље. Кад год се неки нови метар бициклистичког коридора уради, по неписаном правилу јаве се и критике бициклиста и бициклистичких удружења на смисленост и квалитет самих тих стаза. Ту се пре свега мисли на стазе које се исцртавају по постојећим пешачким коридорима, на новоисцртане стазе које се одједном нагло прекидају или новоизграђене с оштрим скретањима. Стазе које су бициклисти критиковали пошто су оне урађене јесу она у Таковској или она недавно урађена у Булевару ослобођења с оштрим скретањем, као и више бициклистичких стаза с назубљеним ивичњацима што возачима двоточкаша никако не одговара. На све то, једна од већих замерки бициклиста јесте што у току неоправдано дуге реконструкције потеза од Рузвелтове до зоо-врта није искоришћена прилика да се на том делу изгради бициклистички коридор.

Субвенције за куповину двоточкаша

Да би популаризовано коришћење бицикала, град је издвојио у буџету новац за субвенције за куповину домаћих бицикала. Предвиђен је износ од по 5.000 динара за 2.000 грађана. Како је пролетос објашњено, субвенција важи за куповину бицикала који коштају до 25.000 динара. Представници бициклиста су пролетос, када је први пут најављена ова идеја, за наш лист оценили да је то добар потез и да га треба подржати, без обзира на то што износ субвенције није велики. Како је истакао Зоран Буквић из Удружења „Улице за бициклисте”, љубитељи двоточкаша су ову меру тражили још прошле године, као и измену Закона о безбедности саобраћаја, укидање ПДВ-а на двоточкаше...

Бициклисти су указивали у више наврата да, уколико град искрено жели да бициклирање постане пракса многих Београђана, онда мора да направи јасан и дугорочан план на ову тему и да одмах почне да дела. Уколико жели видљивије резултате најраније за 10 до 15 година.