Чији је авганистански новац

Свргнута влада у Кабулу сачувала је на рачуну у Њујорку седам милијарди долара, а америчка администрација сад треба да одлучи ко има право на тај новац – авганистански грађани, или можда тамошњи нови владари, талибани, или пак породице жртава 11. септембра.

Група рођака настрадалих у терористичким нападима добила је пре неколико година судску пресуду по којој су Ал Каида, која је извела напад 2001, и талибани, који су скривали чланове ове терористичке организације, били дужни да обештете фамилије погинулих америчких држављана са седам милијарди долара. Како није било начина да се тај новац стварно прикупи, пресуда америчког суда била је симболична.

Ствар се преокренула кад су талибани у августу поново преузели контролу над Авганистаном, полажући право и на девизне резерве похрањене у њујоршком огранку америчких Федералних резерви (централна банка). За Американце који су добили судски спор више није било двојбе – талибани су сад дошли до новца на легалном рачуну у Њујорку и породице жртава могу бити обештећене од тих пара. Ипак, ствари нису ишле тако лако.

Америчка централна банка није дозволила талибанима да повуку милијарде, али ни суд није смео да одобри пренос пара на рачуне фамилија настрадалих јер се Бела кућа није изјашњавала.

„Позивамо председника Џозефа Бајдена да се постара да новац оде нама, а не терористима који су имали улогу у погибији наших највољенијих”, саопштили су они који су пресавили табак.

Како пише „Њујорк тајмс”, Бела кућа ће се до краја ове седмице изјаснити пред судом да ли долари смеју бити пребачени с рачуна авганистанске владе на рачун подносилаца тужбе. У Западном крилу нису сигурни шта да раде јер се прибојавају да ће, ако се сложе с уплатом, прећутно признати талибанску владу.

У терористичким нападима на Њујорк и Вашингтон пре двадесет година погинуло је око 3.000 људи. Ал Каида, која је извела удар, пронашла је уточиште код талибана, који су убрзо свргнути у америчком нападу на Авганистан, да би се летос вратили на власт.

Американци који су на суду добили спор истичу да ће новац поделити и са оштећеним Американцима који нису тужили Ал Каиду и талибане, али и да ће преко хуманитарних организација послати паре Авганистанцима.

Иако је повукла војску из Авганистана и ту земљу препустила талибанима, Бајденова администрација није признала владу донедавних побуњеника. Западно крило размишља како да од новца на рачуну у Њујорку помогне Авганистанцима, али да девизе не пошаље влади у Кабулу. Један од начина да се авганистански новац врати у Авганистан, а да не заврши у талибанским рукама је да се авганистанска централна банка сложи да се паре пребаце хуманитарним организацијама које ће купити храну и лекове за грађане. Вашингтон тврди да ће и даље у Авганистан слати хуманитарну помоћ, при чему је само ове године послао готово пола милијарде долара.

Талибани инсистирају да имају легитимно право на приступ девизним резервама у Сједињеним Државама. Тај новац им је преко потребан, пошто се тамошња економија, или оно што је било од ње, распала по америчком повлачењу, а странци су престали да шаљу огромне количине пара, захваљујући којима је авганистанска држава функционисала последњих 20 година. Уједињене нације упозоравају да би до средине следеће године 97 одсто Авганистанаца могло да живи у тешком сиромаштву.

Талибанско министарство спољних послова писало је средином новембра америчком Конгресу тражећи да вашингтонске власти одмрзну авганистанске девизне резерве. У писму су скренули пажњу и на то да ће, ако се економска ситуација у Авганистану не побољша, маса авганистанских миграната преплавити регион и Европу.