Амбуланта за странце

Три хиљаде „варирајућих” и око петсто активних здравствених картона налази се у Амбуланти за дипломатско-конзуларну мисију у Улици војводе Миленка у Београду, која је једина државна здравствена институција у којој се лече представници амбасада и њихове породице док су у служби у нашој земљи.

Иако просторно одвојена у засебну целину, од 1976. године када је основана, она се налази у организационом саставу Дома здравља „Савски венац”, на чијој територији је смештен највећи број амбасада.

Амбуланта за дипломатско-конзуларну мисију је, како наводи др Мирјана Велимировић, директор Дома здравља „Савски венац”, у сталном контакту са Министарством иностраних послова, а за обављање своје делатности поседују међународни сертификат.

Пацијенти који последњих година најчешће „куцају на врата” ове ординације су службеници амбасада Хрватске, Босне, Македоније, Украјине, Русије, Бугарске, Румуније, Чешке, Словачке...

Др Даница Ђуричић, једина докторка која овде ради, наглашава да имају добру сарадњу и са представницима амбасада Марока, Гане и Гвинеје, док се администрација амбасада из западних земаља, ипак, чешће одлучује да свој здравствени картон повери приватним клиникама.

Историјат болести запосленог особља, истиче она, у строгој тајности чувају и у америчкој амбасади која има свог лекара и проверену медицинску службу. О здрављу Американаца брине лекар „од поверења” из здања у Кнеза Милоша.

Према речима др Ђуричић, постоје два критеријума на основу којих се стиче право на лечење у овој установи. У случају да дипломате долазе из земаља с којом Србија има потписану конвенцију о лечењу, они стичу једнака права здравственог осигурања као наши држављани. Дипломате из земаља са којима овај документ није на снази имају обавезу да сами плаћају лекарске прегледе.

– Потпуно исту здравствену књижицу као наши грађани имају и дипломате из земаља са којима имамо потписану конвенцију. Једина разлика је што се код њих уместо матичног броја уписује датум рођења. Међутим, оно што је њима од изузетне важности јесте да лекар буде човек од поверења. У својим земљама они, углавном, имају кућног лекара који њихово здравствено стање прати у континуитету – прича докторка Ђуричић.

Будући да дипломате долазе из различитих, често и другачијих географских и климатских услова, потребно је време да се прилагоде начину живљења у новој средини.

– Као пацијенти, дипломате су изузетно тачни, прецизни, и врло пажљиви. Највише их интересује да се консултују о правилној исхрани и о здравим стиловима живота. Оно што је карактеристично за њих јесте да су здравствено одлично обавештени и едуковани, као и да пуну пажњу придају превенцији. Не чекају да се разболе да би дошли лекару – говори др Ђуричић.

Она напомиње да су обољења која муче већину дипломата углавном кардиоваскуларне болести и повишени притисак, болести респираторног система, као и обољења пробавног тракта.

– Имамо и стоматологе који раде са њима. Дипломате ме, рецимо, често питају који је код нас еквивалент за лекове које су узимали у својој земљи. Колико знам, док су овде они углавном користе лекове наше домаће производње – прича докторка која се са својим пацијентима споразумева на енглеском језику, а у случају да дипломата говори француски језик у амбуланту долази са преводиоцем. У амбуланти за странце лече се и наши људи који раде у амбасадама или страним представништвима.

– Имамо и око 800 „домаћих” картона, али првенство, ипак, имају странци, што значи да у сваком тренутку морамо да водимо рачуна да се не направи гужва. Недавно је био један младић из Енглеске, дошао је право „с улице”, што нас је изненадило, али нам је објаснио да је информације о нама пронашао у водичу који је купио у Лондону – каже др Ђуричић.

Пошто се сусреће са пацијентима са развијеном културом бриге о свом здрављу, др Ђуричић истиче да то захтева непрекидно праћење новости из области медицине.

– Наши прегледи, као и разговори са дипломатама трају прилично дуго. Није никакво чудо да се пацијент у нашој ординацији задржи сат и по времена. Када стекну поверење у нас, дипломате се интересују и за многе друге ствари, а често се дешава и да нам пошаљу позивнице за пријеме које организују или разгледнице када се са службом преселе у неку другу или се врате у своју земљу – прича др Ђуричић. За шест година колико ради у овој амбуланти, и поред језичке блокаде, она истиче да није имала већих непријатности, све доскоро када је један високи службеник амбасаде одбио да плати преглед.        

– Ево, недавно је нам је био и службеник шведске амбасаде, после прегледа он нас је, рецимо, замолио да своје мишљење и закључке о прегледу дамо у писаној форми, како би могао да их на даље консултације пошаље свом сину који је лекар – прича наша саговорница.

Докторка Ђуричић прави разлику између наших људи и странаца када се нађу на лекарском „канабеу”.

– Странци су као пацијенти мање склони „самолечењу”. Они чак ни витамине не пристају да узимају без савета лекара. Много више верују званичној медицини, поштују лекара и дисциплиновано се придржавају прописаних третмана. Лепо је и лако радити са њима – искрена је докторка Ђуричић.