Бустер доза „синофарма“ бедем против ковида 19

После бустер дозе кинеске вакцине компаније „Синофарм” против ковида 19 готово код свих људи који су укључени у истраживање у Србији дошло је до значајног пораста нивоа антитела која пружају добру заштиту од вируса, каже за „Политику” професор др Тања Јовановић, вирусолог и члан Кризног штаба за сузбијање ковида 19. Студијом се одређује присуство неутралишућих антитела на С антиген која су најефикаснија у заштити од инфекције и спречавају вирус да се веже за ћелију и да уђе у њу.

Она наглашава да је очигледно да ће се мењати протокол вакцинације и да примарна имунизација „Синофармовом” вакцином треба да буде у три дозе.

– То и јесте карактеристика тог типа вакцина, да се даје више доза, појачивача имуногености. До сада је узето око 10.000 узорака од неколико хиљада испитаника. Узроковањем крви пре давања треће дозе, шест месеци после комплетне имунизације, приметили смо да долази до пада количине антитела које нису довољне за заштиту од инфекције. Зато су неки били сумњичави према кинеској вакцини, али су све сумње отклоњене када се радила анализа резултата после давања треће, бустер, дозе. Чак смо помислили у лабораторији да нам се покварио апарат или да је дошло до неке контаминације јер су готово сви испитаници одлично одреаговали на бустер дозу – истиче др Јовановић.

Студија прати ефикасност „Синофармове” вакцине и прати динамику количине антитела после имунизације, две дозе и бустер цепива. Испитаници се прате годину дана у одређеним временским интервалима да би се видело да ли се количина антитела одржава на вишим вредностима или временом долази до њиховог пада. Тако нешто се не ради у приватним лабораторијама, већ само у специјализованим установама. Грађани су се добровољно пријавили за учешће у студији, а најсавесније су биле старије особе.

Наша саговорница открива да управо почиње реализација још једне европске студије, у којој учествује велики број земаља и где ће се испитивати ефикасност свих вакцина које се примењују у Србији. Осим праћења нивоа антитела код добровољаца, одређиваће се и ћелијски имунитет. То је до сада мали број земаља контролисао.

– Неки подаци показују да је код више од 20 одсто вакцинисаних различитим вакцинама дошло до пробоја имунитета, односно да су се заразили короном. Али, утешно је да ти пацијенти нису завршили с тешком клиничком сликом нити на респиратору, осим оних особа које имају више болести које саме по себи отежавају опоравак од ковида 19. Најчешће болести у нашој популацији су хипертензија, дијабетес и хипотиреоза. Истраживања у свету показала су највећу ефикасност „Фајзерове” вакцине јер најбоље индукује такозвану хумурални одговор организма – објашњава др Јовановић.

Грађане занима да ће се и када давати четврта доза вакцине против ковида 19, али то ће се знати, сматра др Јовановић, тек за неколико месеци, када се утврди да ли долази до пада нивоа антитела после основне имунизације и бустер дозе.

– За сада не бих размишљала о четвртој дози. Једино ако се убаце нове варијанте вируса у вакцине о томе треба размишљати. С обзиром на то да се појављује велики број мутација вируса, као и да нова варијанта омикрон има доста промена баш на протеину на коме су генерисане све вакцине, у једном тренутку ће доћи до значајног пробоја имунитета и зато ће састав вакцине морати да се мења. За сада се користе вакцине које су направљене на основу вуханске варијанте вируса. Очекујем да ће нас садашње вакцине штитити од тешких форми болести и у случају појаве омикрон соја вируса, али ћемо, ипак, моћи да се заразимо – напомиње др Јовановић.

А закључак ја јасан: док се сви не вакцинишемо или не инфицирамо, нећемо видети крај пандемији. Ипак, др Јовановић очекује да ћемо на пролеће имати много мање заражених и да ћемо моћи нормалније да живимо него што је до сада био случај.