Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дијалог уместо хаоса

​Српска страна јесте спремна да разговара о свакој врсти нормализације која има у основи животна питања, али никако о признању државе ’Косово’. Уколико приштинска страна то не уважи, тешко да ће суштинског дијалога бити у перспективи. То што се званични посредник ЕУ и специјални представник господин Лајчак труде да увере како напретка ипак има и како је коначни споразум могућ и у датим околностима резолутног става приштинске стране, тешко да ће дати резултат
(Никола Костадиновић)

Недавним посетама Београду и Приштини господин Лајчак, високи представник ЕУ, оптимистички најављује нову рунду дијалога Београд–Приштина на највишем нивоу. Међутим, ставови две стране су до те мере и даље супротстављени да стварно стање не даје баш основа за тако нешто. Формално, дијалог траје већ више од 10 година и уз асистенцију ЕУ, али без суштински значајних резултата који би указивали на могући исход. У датим околностима ближе смо дилеми да ли ће и каквог дијалога уопште бити него да ли је на помолу неки и какав исход.

Српска страна је у потпуности опредељена за дијалог и политичко решење. Косовски расплет је за њу судбински важан јер од тога зависи укупан положај Србије. Добар део западних центара моћи, с Вашингтоном на челу, признањем „Косова” суштински оспорава међународне од ОУН признате и Уставом утврђене границе државе Србије, условљава евроинтегративни процес и остваривање стратешког циља Србије – улазак у ЕУ, као и своје будуће односе са Србијом. Због тога српска страна дијалогу приступа политички озбиљно и конструктивно према политичком решењу, с тим да беспоговорно прихватање отимања дела територије војном агресијом противно међународном праву за Србију није могуће у националном нити уставноправном погледу. Српска страна је у том смислу Бриселским споразумом и залагањем за компромис учинила највећи могући искорак ка политичком решењу у корист свих страна.

Приштинска страна то до сада није прихватила, а са своје стране не чини никакве искораке који би потврдили интерес и посвећеност политичком решењу. Остаје на позицијама политички искључиве платформе која априори полази од међусобног признања, као полазне основе и потом нормализације по формули решавања отворених питања из билатералних односа два суседа. Додатно, председник приштинске владе господин Курти јасно остаје на позицијама политички искључиве платформе да дијалог воде два равноправна међународноправна субјекта и резолутно уверава да ће на таквом прилазу истрајавати. Предузима кораке на унутрашњем и спољном плану и води конкретне акције у прилог потврде о неизбежности прихватања само таквог става.

Наравно да у таквим околностима дијалог није могућ. Српска страна јесте спремна да разговара о свакој врсти нормализације која има у основи животна питања, али никако о признању државе „Косово”. Уколико приштинска страна то не уважи, тешко да ће суштинског дијалога бити у перспективи. То што се званични посредник ЕУ и специјални представник господин Лајчак труде да увере како напретка ипак има и како је коначни споразум могућ и у датим околностима резолутног става приштинске стране, тешко да ће дати резултат.

Важан проблем који доводи у питање дијалог јесте и чињеница да спонзори косовске државности САД и већинска ЕУ, толеришу резолутан став приштинске стране, чиме дефинитивно потврђују да је то у основи и њихов стратешки циљ и да у ствари нема суштинских разлика у прилазу с приштинском страном. Стратешко функционална интересна веза с евроатлантским заокружењем овог простора полазна је основа и стратешки циљ оваквог западног приступа. Овим се отуда на Србију врши својеврсни притисак да се томе приклони и промени став, док ЕУ додатно исказује непринципијелну позицију пристрасног, а не статусно неутралног посредника, какав би по мандату морала да буде. Пример је већ више пута понављано неиспуњење главног дела Бриселског споразума – ЗСО – који је и сам посредник ЕУ политички легално потписом свог представника верификовала, иако би то испуњење омогућило прави наставак дијалога о нормализацији.

Цела прича о дијалогу, његовом наставку и успешном исходу често се с највиших места у Бриселу, НАТО-у, Вашингтону ставља у контекст интереса и жеље за мир и безбедност на овим просторима, као полазне основе његове будућности. Да ли је то оствариво уз једностране приступе и искључиве стратешко-политичке циљеве када су на сцени вишестрани приступи, интереси и различити актери? Није и не може. Ту су пре свега супротстављени главни директни актери Београд и Приштина. Затим и глобални актери који у свом динамичном и актуелном надметању не заобилазе ни овај простор („малигни утицаји” и слично). Ту је и важан регионални контекст с отвореним питањима и амбицијама (БиХ, „велика Албанија” и друго). Најзад, ту је и важећи међународни поредак с Повељом ОУН и међународним правом. Игнорисање свега овога с покушајем наметања једностраних решења свим средствима, неизбежно води у регионални и шири хаос с несагледивим последицама. Зато је повратак стварном дијалогу само на политички реалним основама веома важан, с тим што то овога пута директно зависи од дела међународне заједнице који политички искључиво, некритички и пристрасно подржава приштинску страну.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Mnogim vasim autorima krsteno ime ima i Dr ispred. Nisam znao za taj obicaj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.