Жупљанин: Нисам крив

Стојан Жупљанин, бивши највиши полицијски функционер у Аутономној области Крајина, у периоду од 1992. до 1995. године, и саветник лидера босанских Срба Радована Караџића, јуче се у Хашком трибуналу изјаснио да није крив ни по једној од 12 тачака оптужнице коју је добио на матерњем језику, и коју је „прочитао и разумео”.

Тужилаштво је 17. децембра 1999. године против њега подигло оптужницу због кривичног дела злочина против човечности и кршења закона и обичаја рата на територији Босне и Херцеговине 1992. године у којој га терети за убиство, прогон, мучење и депортацију несрпских цивила, за безобзирно разарање градова, села и верских објеката у бројним општинама, као и за учешће у удруженом злочиначком подухвату који је имао за циљ да се са подручја БиХ током 1992. године елиминишу и трајно уклоне босански муслимани и Хрвати.

Тужилаштво је 15. јуна ове године поднело захтев да се споје предмети против Миће Станишића и Стојана Жупљанина и да се одржи јединствено суђење.

Како је јуче за „Политику” изјавио Жупљанинов адвокат Томислав Вишњић, судско веће би о овом питању требало да донесе одлуку у другој половини августа или почетком септембра.

„Мићо Станишић, као министар полиције Републике Српске, између осталог, оптужен је и за оно што се дешавало на територији коју је Жупљанин покривао као начелник безбедности Бањалуке”, каже Вишњић.

У јучерашњем обраћању суду Жупљанин је истакао да је бескрајно несрећан што је до рата уопште дошло на простору бивше БиХ и да је био у могућности да га спречи, рата никада не би било „Нужно је да сви напокон извучемо поруку свесни да једни са другима можемо и морамо и даље да живимо, али да живимо као људи без жеље за осветом и без амбиција за доминацијом”, рекао је .Жупљанин.

Он је јуче искористио прилику и да синовима Владану и Павлу, које није видео пет година, честита рођендане.

У првом појављивању пред трибуналом, 23. јуна, када је одбио да се изјасни о кривици, он је потврдио да је он Стојан Жупљанин, а не Бранислав Вукадин, како је то тврдио након хапшења 11. јуна у Панчеву, јер се, како је касније рекао, бојао да га из ћелије не изведу у глуво доба ноћи, и одведу у непознатом правцу и ликвидирају.