Комуникација или капитулација

Предлог да на седници владе у четвртак буде донета одлуку о враћању амбасадора у земље чланице ЕУ које су признале једнострано проглашену независност Косова и Метохије, изазвао је конфронтацију између власти и опозиције. Док једни сматрају да би овај потез отворио канале за бољу комуникацију са чланицама ЕУ, други кажу да је то чиста капитулација. Представници владе уверавају да ова одлука не значи промену државне стратегије у одбрани целовитости Србије и да, како тврди министар спољних послова Вук Јеремић, представља „балансирање између два основна приоритета спољне политике Србије: убрзаног пута у ЕУ и наставка дипломатске борбе за очување интегритета земље”. Министар је објаснио да је циљ предлога повећање дипломатских ресурса и напора да до краја године добијемо статус кандидата за чланство у ЕУ.

С друге стране, из ДСС и СРС истичу да Србију у том случају само корак дели до признања косовске независности и да је прича о убрзању европских интеграција Србије само замена теза и прикривање суштине.

Откако је прошле седмице обелоданио ову иницијативу, Јеремић је у више наврата уверавао јавност да повратак амбасадора не значи промену државне политике везане за покрајину и да ће Србија и даље „свим правним, дипломатским и политичким средствима наставити да се бори за очување територијалног интегритета земље”.

Иако на основу Акционог плана, који је усвојен као израз јединствене државне политике половином јануара и на основу кога су амбасадори повучени у Београд на консултације „до даљњег”, ни по једном критеријуму није прављена разлика при предузимању ове мере, сада се најављује да ће се у амбасаде вратити само наши дипломатски представници постављени у државе ЕУ.

„Разлог што смо одлучили да вратимо амбасадоре у земље чланице ЕУ, али не и у све државе из којих су повучени на консултације, јесте управо тај да не пошаљемо свету сигнал да одустајемо од борбе за Косово”, образложио је јуче Јеремић.

Објаснивши да је ова мера договорена међу свим коалиционим партнерима у влади, шефица посланичке групе Г17 плус Сузана Грубјешић рекла је агенцији Бета да је повлачење амбасадора имало свој смисао након што су земље ЕУ признале једнострано проглашену независност Косова и да би то „свака нормална земља учинила”, али да је прошло доста времена и да та мера „није дала неке посебне ефекте”. Грубјешићева сматра да Србија апсолутно мора у свим европским престоницама да има своје највише дипломатске представнике уколико жели да настави убрзан процес европских интеграција.

Поздрављајући ову намеру, шефица делегације Европског парламента за југоисточну Европу Дорис Пак је, међутим, нагласила да повратак српских амбасадора „нема ништа са чланством у ЕУ”. „То је био једностран потез српске владе, по мом мишљењу прилично детињаст потез. Но, добро, сада се та одлука укида и ја то веома поздрављам”, рекла је она и подсетила да је чланство у ЕУ повезано са свим већ познатим условима, помињући при томе захтев за изручење Караџића и Младића.

Предлог о враћању амбасадора отворио је дискусију и о томе шта је постигнуто овом мером из Акционог плана. У ДСС-у данас кажу да је та мера имала минималан ефекат и да је након ње требало да уследе нови потези (тужба Међународном суду правде), али да је била знак нашег неслагања са признавањем косовске независности.

Шеф посланичке групе радикала Томислав Николић, изразивши оштро неслагање са намером владе, јуче је после скупштинске седнице упитао шта смо изгубили што тамо нису били наши амбасадори. „То је симболичан гест којим показујемо да те државе не цене нас и ми не ценимо њих. Када будемо почели међусобно да се ценимо, када они одустану од независности Косова и Метохије, биће и наших амбасадора тамо”, рекао је Николић.

Одговор на питање колико је реално да земље које су већ признале независност пониште своју одлуку, назире се у Јеремићевом објашњењу да је предлог изнео после консултација са ЕУ, генералним секретаром УН и Русијом. Иако је пре десетак дана у интервјуу „Политици” рекао да у овом тренутку амбасадори неће бити враћени у земље (а пре месец и по је речено да се то неће догодити пре Генералне скупштине УН у септембру), Јеремић је крајем прошле седмице у „Њујорк тајмсу” најавио могућност да буде враћено двадесетак амбасадора.

У међувремену најављен је и разговор са шефом Унмика Ламбертом Занијеријем о реконфигурацији међународног цивилног присуства у покрајини. Бета је јуче јавила да се очекује да генерални секретар УН Бан Ки Мун 25. јула поново обавести и затражи мишљење СБ о настојањима да се нађе решење за размештај мисије Еулекс на јесен. Према Бетиним изворима то је наговештено и у петак у Бриселу, у сусрету високих званичника ЕУ, НАТО-а, ОЕБС-а и Унмика, који је заступао Занијер. На том скупу је закључено да постоји „велика потреба за усаглашеним, заједничким деловањем” на Косову, у очекивању да се, уз „преобликовање” Унмика, на Косову размести и мисија Еулекс.

Иако у ДСС-у оптужују владајућу коалицију да повратком амбасадора и преговорима са Занијеријем припремају терен за прихватање Еулекса, Јеремић понавља да ниједна мисија на Косову не може спроводити план Мартија Ахтисарија и да Србија ни једним чином неће пристати на било шта што доводи у питање суверенитет и територијални интегритет земље.
И нови министар за Косово и Метохију Горан Богдановић, у изјави за наш лист тврди да ће нова влада наставити досадашњу политику према КиМ, али да ће упоредо са напорима за очување интереса Србије на територији КИМ настојати да убрза приближавање ЕУ, јер „кроз европске интеграције може лакше да заштити своја права на КИМ и интересе свих заједница у покрајини које у Србији виде своју државу”.

„Ми просто желимо да тим државама константно указујемо да су начинили грешке признајући једнострано проглашену независност Косова и да спречимо да те земље уопште размишљају о могућем пријему КИМ у европску заједницу”, истиче Богдановић.

-----------------------------------------------------------

СПС чека расправу у влади

Да Акциони план није показао резултате сматрају и у СПС, али траже да се о овом питању озбиљно разговара на седници владе. Функционер ове странке Бранко Ружић каже за „Политику” да питање повратка амбасадора није питање о коме се може полемисати у медијима. „СПС ни на који начин није искључив, али у сваком случају очекујемо да се о томе расправља на влади да видимо који су ефекти Акционог плана. Да проценимо у коликој је мери садашњи манир показао и доказао ефекте на пољу одбране државних и националних интереса на међународном плану”, рекао је Ружић.

Б. Чпајак - Б. Митриновић

-----------------------------------------------------------

САД хоће да подстакну нова признања

Посета косовског председника и премијера Фатмира Сејдијуа и Хашима Тачија Белој кући биће протоколарног карактера, али има за циљ да САД укажу на значај који придају Косову и подстакну нова признања независности, оценио је јуче Би-Би-Си на српском.

Би-Би-Си наводи да је Косову сада више од финансијске подршке потребно да парира намери Србије да од Генералне скупштине УН тражи усвајање резолуције да се од Међународног суда правде тражи оцена да ли је проглашење независности Косова у складу с међународним правом.

Србија има прилично јак аргумент за такав захтев будући да је Косово признало нешто више од 40 од 192 чланице УН, наводи Би-Би-Си и додаје да ће се до септембра водити огорчена дипломатска битка Приштине и Београда око признавања односно непризнавања Косова, а улога Вашингтона у тој битки могла би бити веома значајна. „Циљ је, како се незванично истиче у круговима администрације (САД), да САД још једном укажу на значај који придају Косову и покушају да подстакну неке од земаља које се колебају у погледу признавања Косова, да то учине", јавља Би-Би-Си.

Бета