Основци направили школу за 21. век

Уз таленат, енергију, тимски рад, а и подршку одраслих, образују се „ђаци за 21. век” као што су Филип Огњановић и Марија Калезић, ученици осмог разреда ОШ „Ђура Јакшић”. Дечак, надарен за програмерство, и девојчица, чији је таленат макетарство, уз наставника информатике Шандора Доција, креатори су „паметне учионице са детекцијом загађења ваздуха”, која је победила на такмичењу у програмирању „Школа за 21. век” Британског савета.

За тројац из раковичке осмолетке ово је већ друго признање, а прва награда коју су за ову идеју добили стигла је још летос на такмичењу које је организовала Привредна комора.

Филип, наизглед један сасвим обичан дечак, има прилично необичан дар за свој узраст. Уз играње напољу са другом децом, каже, највише га занима информатика. На срећу, његови родитељи су то препознали и уписали га на курс „Кликер”, где се, правећи апликације за телефоне, заинтересовао за програмирање.

– Кад је Филип био на почетку четвртог разреда, послао ми је мејл, представио се, тражио да га тестирам и када је на тесту прошао изванредно, укључио сам га у рад додатне наставе са старијим ђацима. Те школске године освојио је максималан број бодова и био најбољи из програмирања на нивоу општине, а у том узрасту веома је тешко победити старије ђаке. То ми је указало да је вансеријски ученик – прича његов ментор Шандор Доци.

А све у вези с овим победничким пројектом почело је тако што је Доци отишао на обуку за примену микробита, џепних али моћних рачунара на којима се може програмирати. Тада се и родила идеја о креирању паметне учионице. Будући да је епидемија вируса корона све променила, постало је јасно да учионице, али ни остале просторије неће бити исте. У њима ће убудуће моћи да буде само онолико ђака колико то мере физичке дистанце дозвољавају.

– То је била основа пројекта коју сам разрадио на обуци. Кад се то завршило, размишљао сам ко би од ђака могао бити носилац и реализатор пројекта, и од све три генерације којима предајем Филип је био најбољи и најпогоднији да овако тежак посао програмерски приведе до краја. Од мене је добио неких 50 до 80 процената кодова и идеја, а све остало је његов рад на том основном пројекту – хвали Доци Филипа.

Када је Филип „прешао” игрицу кодирања, била је потребна макета.

– Сматрао сам да не могу од једног ученика да очекујем да на сваком предмету покаже максималан резултат, па сам тражио међупредметну корелацију и колегиницу која предаје технику и технологију питао да ли имамо вансеријског ученика када је моделарство у питању. Она је предложила Марију и када је Марија урадила основну верзију паметне учионице, био сам задивљен. Они иду у исти разред и није им био проблем да сарађују. Веома је важно што њих двоје препознају и уважавају величину оног другог – задовољан је њихов наставник.

Он им је дао све што треба, посаветовали су се, радили код куће и у школи. Марија се лако уклопила у ову проналазачку причу.

– Одмалена волим макетарство, чак сам ишла и у неке школице за то, а радила сам и код куће, тако да сам се радо одазвала кад су ме позвали да се прикључим пројекту. Макету сам радила отприлике месец и по дана и мислим да није било толико захтевно и тешко, али је било јако интересантно – каже Марија, која је, додаје, лако уклопила обавезе у школи, паметној учионици и на одбојци, којом се бави.

А када је макета била готова, сви учесници тима су, прича нам она, заједно додавали функције и кодове.

Филип објашњава да су врата била прва функционалност коју је учионица добила. Од школе су позајмљена три микробита и направљен је систем који ђацима показује колико је слободних места у просторији. Уколико екран покаже да је унутра довољан број, то значи да ученик треба да потражи следећу слободну собу.

– Додали смо онда још четири функционалности: да се вентилатор пали и гаси када је потребно, да се светла пале кад је ниво светлости низак и гасе када је висок, као и аларме за земљотрес. Када се открију сеизмичке активности, оглашава се аларм да је земљотрес у току. Последња, најновија функција је проверавање чистоће ваздуха. Сензор је у дворишту, на уласку у школу и он преко каблова шаље информацију микробиту који је у учионици и исписује вредности ваздуха, поредећи их са дозвољеним вредностима. Уколико је ваздух опасан, појављује се обавештење са знаком костура – представља Филип победнички рад. Он намерава да упише или Прву београдску или Математичку гимназију, док ће на студије, готово извесно, отићи на Електротехнички факултет.

– Марија и ја смо у истом одељењу. Знамо се од детињства, маме нам се друже, па смо постали најбољи другари. Било је веома забавно радити с Маријом, све је било одлично. Планирамо и да проширимо овај пројекат тако што ћемо додати и кафетерију, то јест могућност да радници не морају да спремају храну, а и да додамо противпожарни систем – амбициозан је Филип, док Марија напомиње да су њих двоје и раније радили заједно, па су већ уиграна екипа.

Како каже Шандор Доци, овај пројекат може да се односи и на било коју другу просторију будућности ако се пандемија настави. Све зависи од тога да ли ће државе прихватити и реализовати ову иновативну идеју, али тим из „Ђуре Јакшића” одрадио је свој посао.

– Наша земља поново има потенцијале да узлетимо, а информатика је домен у којем можемо много тога да постигнемо на светском нивоу. Сматрам да без високог нивоа и знања ученика ово није могуће, али овакви резултати постижу се само захваљујући читавом тиму који стоји иза ђака. Они имају ментора који може бити и подстакнут, али и заустављен уколико нема адекватну сарадњу унутар колектива – каже Доци и додаје да су све време рада ђаци и он имали подршку и директора, али и колега са других предмета. Велика дела и успеси реализују се тако што постоје тим и позитивна енергија, каже он, задовољно додајући да се у „Ђури” све то поклопило. 

Спој младости, ентузијазма, памети и тимског рада

Због успеха ове мале екипе пресрећна је и директорка Тамара Јелић.

– Реч је о врло талентованој деци и изузетно посвећеном наставнику. На овоме се види и колико нам је важан интердисциплинарни приступ настави и корелација са другим предметима, тако да ће презентација пројекта бити урађена и на српском, енглеском и француском језику. То је спој младости, ентузијазма, памети и тимског рада. Ја сам само оперативац и набављам све што ми кажу иако је за мене то „шпанско село”. А они су такви да се уплашите понекад шта све знају и могу – истиче директорка и додаје да ова осмолетка увек подржава иновативне пројекте и да је једна од најмодерније опремљених школа.

– Пратимо дух времена и радујемо се кад деца паметно користе модерне технологије – истакла је  директорка.