Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ФАДИЛ НОВАЛИЋ, премијер Федерације Босне и Херцеговине

Ауто-пут Београд–Сарајево је одличан пројекат

Имамо две полиције, две пореске управе, две школе, два законодавна тела, тако да нема шансе да се ми из Федерације у Републици Српској понашамо како бисмо хтели јер наш Устав штити РС као што гарантује да се неће отцепити од БиХ
(Фото Кабинет премијера БиХ)

Специјално за „Политику”

Фадил Новалић, федерални премијер, оптимистичан је да ће ствари у БиХ кренути набоље. Он јасно ставља до знања да Устав БиХ штити Републику Српску од било какве самовоље друге стране. Али према његовим речима, исти Устав гарантује да се РС неће отцепити од БиХ. Најављује интензивирање пројекта ауто-пута Београд–Сарајево, који ће, како каже, бити кориснији за БиХ него за Србију. Он нема ништа против дринских хидроелектрана и сматра да постоји начин да се превазиђу неспоразуми у погледу тога. Каже да има одличну сарадњу с Владом РС и најављује још већу реформску сарадњу на ентитетском нивоу.

У РС стално уверавају да никада не оспоравају ниједан привредни пројекат у том ентитету, док из Сарајева, на пример, оспоравају „Бук Бијелу”. Наводи се да је свима у БиХ потребна струја, а Федерација није била заинтересована за учешће у пројекту који оспоравају?

Премијер Федерације БиХ Фадил Новалић у разговору с нашим извештачем

Дрина је гранична река која подлеже међународним споразумима. Ко се мало разуме у унутрашњи Устав Босне и Херцеговине зна да ова гранична река углавном припада Републици Српској, и то нико не спори. Међутим, ми се у једном питању не разумемо – да изградња ове граничне хидроелектране подразумева међународни уговор два међународно призната државна ентитета, а та два ентитета у овом случају су Република Србија и Босна и Херцеговина у целини. Зато Босна и Херцеговина треба да буде једини преговарачки партнер у том процесу, а не ентитет Република Српска или ентитет Федерација, ако се сутра нешто гради код Горажда. Ми, тачније наша електропривреда, можемо апсолутно да учествујемо у изградњи заједничке хидроелектране – тачније седам хидроелектрана које су могуће на Дрини, али само када држава усагласи сва међународна правила и консензуални паритет. Дакле, ми смо за изградњу, али да то буде у складу с неким правилима.

Имате ли информацију докле је стигао мировни пројекат, односно изградња ауто-пута Београд–Сарајево и колико би то користило Федерацији БиХ?

То је веома добар пројекат. Десет година сам радио у бившој Југославији, путовао, сарађивао с колегама из аутомобилске индустрије којој сам припадао. Тада нисам приметио да имамо тако слабе везе, а данас видим да нас са Црном Гором спаја један једини пут широк три метара, где ни аутобус не може да прође. Према Србији изгледа да је Дрина заиста опструирала наше везе – све су то мали мостови и прелази који не задовољавају никакве стандарде. Нешто је боље према Хрватској јер вертикала наших река иде ка Хрватској и лакше се гради, и углавном је то све. Према Македонији морамо ићи чак кроз Београд. Македонија је веома близу ако се посматра као ваздушна линија, али веома далеко у смислу инфраструктуре, тако да објективно изгледа да смо чак и у Југославији изградили врло мало инфраструктурних веза једни с другима. Неке земље које су се нашле на ауто-путу „Братство и јединство” биле су повезане, а Црна Гора и Босна, нажалост, никада нису биле добро повезане. И искрено смо жељни комуникације јер верујемо да ће, ако људи више комуницирају, ситуација по природи бити боља. И зато је за нас веома добра та иницијатива Турске, Србије и Босне и Херцеговине. Конкретно, данас имам састанак у Брчком са свим актерима укљученим у овај пројекат. Још једном кажем – веома добар пројекат и срећан сам што се то дешава, а којом динамиком, видећемо.

Зашто су заједничке седнице двају ентитета тако ретке, зар не постоје нека питања о којима би премијери и министри могли чешће да разговарају?

Дошао сам на позицију као човек из привреде који није имао ту политичку боју, па чак ни вештину, и вероватно зато сам успоставио много већу сарадњу с Републиком Српском још када је премијер била Жељка Цвијановић. Та сарадња се заснивала на економском плану. Мој мото је био – хајде да радимо заједно макар тамо где можемо да се договоримо. То значи да нећемо говорити о образовању, нећемо говорити о овим питањима која су везана за национално питање, а ја лично сматрам да једна влада, посебно ентитетска, не треба да се бави тим питањима. И заиста смо фантастично радили заједно и сви наши закони су били усклађени. Имали смо чак и случајеве када кажемо: ви направите овај закон и ми ћемо га само преписати, а онда за неке следеће обрнуто. То су били исти закони само с променљивим заглављима. Сматрам да и данас на овом ентитетском нивоу добро сарађујемо. Наравно, може се рећи да је комуникација мало опала у последњих неколико месеци. То не значи да не комуницирамо, али економска питања су, нажалост, потиснута и сада нису у првом плану. Очекујем да ће бити боље.

Најављено је да ће Скупштина РС започети процес враћања надлежности том ентитету. Ви водите други ентитет, можете ли нам са тог аспекта рећи како гледате на овај процес јер и Федерација БиХ има своје надлежности које би могле утицати на то пословање?

Босна је феномен у читавој својој историји из десетог века до данас. Давном сам замолио покојног професора Дубравка Лауреновића да дефинише Босну у једној или две реченице. Пошто сам ја машински инжењер, овако се он математички изразио: „Босна је једначина која има своје варијабле, али и друге константе. Свако ко игнорише константу је губитник.” Дакле, постоје три варијабле које могу варирати, али не смемо занемарити константу, а та константа је заједничка Босна. Генерално, такав раскол није добар за привреду јер привреда тражи што више слободе, а не ограничења. Често позитивно провоцирам систем и недавно сам питао руског амбасадора: зашто не признајете Босанце у том словенском свету када и ми говоримо варијантом словенског језика? Питао сам и бившег македонског амбасадора који је Албанац: како ви као Албанац представљате македонску државу? Он је одговорио да после права која су стекли Албанци у Македонији 2001. године више неће бити ствари које он неће учинити за своју македонску државу. Искрено бих волео да дођем до те фазе и да чујем исту реченицу од политичара из Бањалуке. Ми данас имамо две полиције, две пореске управе, две школе, два законодавна тела, тако да нема шансе да се ми из Федерације у Републици Српској понашамо како бисмо хтели јер наш Устав штити РС као што Устав брани РС да се отцепи од БиХ.

Да ли очекујете веће проблеме када је реч о овом питању?

Дејтонски споразум је основа нашег Устава. Тамо пише да постоји једна војска, један новац, једна Управа за индиректно опорезивање. И то је логично јер не можемо да имамо једну границу и две порезне управе. Тако да мислим да су Дејтонски споразум и наш Устав само минимум онога што је неопходно да би БиХ функционисала. У Босанској Дубици не можете прећи границу другачије него у Брчком. Ако су пореске стопе другачије, онда би имали колапс државе. И све ово мора бити вођено консензусом. Дакле, не можете донети никакву одлуку без тог консензуса. Овде је проблем страх, који се вероватно намерно шири.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Хумска 1
"...са Црном Гором спаја један једини пут широк три метара..." Нетачно, има седам путева, одн. граничних прелаза између БиХ и Црне Горе: 1. ГП Метаљка (Чајниче-Пљевља); 2. ГП Хум (Фоча-Плужине); 3. ГП Вратковићи (Автовац-Никшић); 4. ГП Враћеновићи (Билећа-НикшићРисан); 5. ГП Клобук (Требиње-Никшић/Рисан); 6. ГП Аранђелово (Требиње-Грахово); 7. ГП Зупци (Требиње-Херцег Нови). Од тих 7 путева, барем 3 су широка најмање 5 метара.
Горан NS
Све су то приче. Једно причају, друго раде.
Zoran
Бар мало разума и из Сарајева...
Trifun
@Zoran Gde vidite "malo razuma iz Sarajeva"?Bosnjacko Sarajevo nije zainteresovano za autoput BG-SA iz samo njima razumljivih i iracionalnih razloga.Javno pricaju jedno(podrzavaju autoput zato jer se za njega zalaze Turska/babo Erdogan),a nista ne rade da se projekat realizuje.Njima nije stalo do dobrih ekonomskih i drugih odnosa sa Srbijom.Na otvaranje mosta "Bratoljub" na Drini se cekalo vise godina.Sarajevo opstruise dogovore R Srpske i Srbije oko izgradnje HE na Drini,aerodroma Trebinje..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.