Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: FADIL NOVALIĆ, premijer Federacije Bosne i Hercegovine

Auto-put Beograd–Sarajevo je odličan projekat

Imamo dve policije, dve poreske uprave, dve škole, dva zakonodavna tela, tako da nema šanse da se mi iz Federacije u Republici Srpskoj ponašamo kako bismo hteli jer naš Ustav štiti RS kao što garantuje da se neće otcepiti od BiH
(Фото Кабинет премијера БиХ)

Specijalno za „Politiku”

Fadil Novalić, federalni premijer, optimističan je da će stvari u BiH krenuti nabolje. On jasno stavlja do znanja da Ustav BiH štiti Republiku Srpsku od bilo kakve samovolje druge strane. Ali prema njegovim rečima, isti Ustav garantuje da se RS neće otcepiti od BiH. Najavljuje intenziviranje projekta auto-puta Beograd–Sarajevo, koji će, kako kaže, biti korisniji za BiH nego za Srbiju. On nema ništa protiv drinskih hidroelektrana i smatra da postoji način da se prevaziđu nesporazumi u pogledu toga. Kaže da ima odličnu saradnju s Vladom RS i najavljuje još veću reformsku saradnju na entitetskom nivou.

U RS stalno uveravaju da nikada ne osporavaju nijedan privredni projekat u tom entitetu, dok iz Sarajeva, na primer, osporavaju „Buk Bijelu”. Navodi se da je svima u BiH potrebna struja, a Federacija nije bila zainteresovana za učešće u projektu koji osporavaju?

Premijer Federacije BiH Fadil Novalić u razgovoru s našim izveštačem

Drina je granična reka koja podleže međunarodnim sporazumima. Ko se malo razume u unutrašnji Ustav Bosne i Hercegovine zna da ova granična reka uglavnom pripada Republici Srpskoj, i to niko ne spori. Međutim, mi se u jednom pitanju ne razumemo – da izgradnja ove granične hidroelektrane podrazumeva međunarodni ugovor dva međunarodno priznata državna entiteta, a ta dva entiteta u ovom slučaju su Republika Srbija i Bosna i Hercegovina u celini. Zato Bosna i Hercegovina treba da bude jedini pregovarački partner u tom procesu, a ne entitet Republika Srpska ili entitet Federacija, ako se sutra nešto gradi kod Goražda. Mi, tačnije naša elektroprivreda, možemo apsolutno da učestvujemo u izgradnji zajedničke hidroelektrane – tačnije sedam hidroelektrana koje su moguće na Drini, ali samo kada država usaglasi sva međunarodna pravila i konsenzualni paritet. Dakle, mi smo za izgradnju, ali da to bude u skladu s nekim pravilima.

Imate li informaciju dokle je stigao mirovni projekat, odnosno izgradnja auto-puta Beograd–Sarajevo i koliko bi to koristilo Federaciji BiH?

To je veoma dobar projekat. Deset godina sam radio u bivšoj Jugoslaviji, putovao, sarađivao s kolegama iz automobilske industrije kojoj sam pripadao. Tada nisam primetio da imamo tako slabe veze, a danas vidim da nas sa Crnom Gorom spaja jedan jedini put širok tri metara, gde ni autobus ne može da prođe. Prema Srbiji izgleda da je Drina zaista opstruirala naše veze – sve su to mali mostovi i prelazi koji ne zadovoljavaju nikakve standarde. Nešto je bolje prema Hrvatskoj jer vertikala naših reka ide ka Hrvatskoj i lakše se gradi, i uglavnom je to sve. Prema Makedoniji moramo ići čak kroz Beograd. Makedonija je veoma blizu ako se posmatra kao vazdušna linija, ali veoma daleko u smislu infrastrukture, tako da objektivno izgleda da smo čak i u Jugoslaviji izgradili vrlo malo infrastrukturnih veza jedni s drugima. Neke zemlje koje su se našle na auto-putu „Bratstvo i jedinstvo” bile su povezane, a Crna Gora i Bosna, nažalost, nikada nisu bile dobro povezane. I iskreno smo željni komunikacije jer verujemo da će, ako ljudi više komuniciraju, situacija po prirodi biti bolja. I zato je za nas veoma dobra ta inicijativa Turske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Konkretno, danas imam sastanak u Brčkom sa svim akterima uključenim u ovaj projekat. Još jednom kažem – veoma dobar projekat i srećan sam što se to dešava, a kojom dinamikom, videćemo.

Zašto su zajedničke sednice dvaju entiteta tako retke, zar ne postoje neka pitanja o kojima bi premijeri i ministri mogli češće da razgovaraju?

Došao sam na poziciju kao čovek iz privrede koji nije imao tu političku boju, pa čak ni veštinu, i verovatno zato sam uspostavio mnogo veću saradnju s Republikom Srpskom još kada je premijer bila Željka Cvijanović. Ta saradnja se zasnivala na ekonomskom planu. Moj moto je bio – hajde da radimo zajedno makar tamo gde možemo da se dogovorimo. To znači da nećemo govoriti o obrazovanju, nećemo govoriti o ovim pitanjima koja su vezana za nacionalno pitanje, a ja lično smatram da jedna vlada, posebno entitetska, ne treba da se bavi tim pitanjima. I zaista smo fantastično radili zajedno i svi naši zakoni su bili usklađeni. Imali smo čak i slučajeve kada kažemo: vi napravite ovaj zakon i mi ćemo ga samo prepisati, a onda za neke sledeće obrnuto. To su bili isti zakoni samo s promenljivim zaglavljima. Smatram da i danas na ovom entitetskom nivou dobro sarađujemo. Naravno, može se reći da je komunikacija malo opala u poslednjih nekoliko meseci. To ne znači da ne komuniciramo, ali ekonomska pitanja su, nažalost, potisnuta i sada nisu u prvom planu. Očekujem da će biti bolje.

Najavljeno je da će Skupština RS započeti proces vraćanja nadležnosti tom entitetu. Vi vodite drugi entitet, možete li nam sa tog aspekta reći kako gledate na ovaj proces jer i Federacija BiH ima svoje nadležnosti koje bi mogle uticati na to poslovanje?

Bosna je fenomen u čitavoj svojoj istoriji iz desetog veka do danas. Davnom sam zamolio pokojnog profesora Dubravka Laurenovića da definiše Bosnu u jednoj ili dve rečenice. Pošto sam ja mašinski inženjer, ovako se on matematički izrazio: „Bosna je jednačina koja ima svoje varijable, ali i druge konstante. Svako ko ignoriše konstantu je gubitnik.” Dakle, postoje tri varijable koje mogu varirati, ali ne smemo zanemariti konstantu, a ta konstanta je zajednička Bosna. Generalno, takav raskol nije dobar za privredu jer privreda traži što više slobode, a ne ograničenja. Često pozitivno provociram sistem i nedavno sam pitao ruskog ambasadora: zašto ne priznajete Bosance u tom slovenskom svetu kada i mi govorimo varijantom slovenskog jezika? Pitao sam i bivšeg makedonskog ambasadora koji je Albanac: kako vi kao Albanac predstavljate makedonsku državu? On je odgovorio da posle prava koja su stekli Albanci u Makedoniji 2001. godine više neće biti stvari koje on neće učiniti za svoju makedonsku državu. Iskreno bih voleo da dođem do te faze i da čujem istu rečenicu od političara iz Banjaluke. Mi danas imamo dve policije, dve poreske uprave, dve škole, dva zakonodavna tela, tako da nema šanse da se mi iz Federacije u Republici Srpskoj ponašamo kako bismo hteli jer naš Ustav štiti RS kao što Ustav brani RS da se otcepi od BiH.

Da li očekujete veće probleme kada je reč o ovom pitanju?

Dejtonski sporazum je osnova našeg Ustava. Tamo piše da postoji jedna vojska, jedan novac, jedna Uprava za indirektno oporezivanje. I to je logično jer ne možemo da imamo jednu granicu i dve porezne uprave. Tako da mislim da su Dejtonski sporazum i naš Ustav samo minimum onoga što je neophodno da bi BiH funkcionisala. U Bosanskoj Dubici ne možete preći granicu drugačije nego u Brčkom. Ako su poreske stope drugačije, onda bi imali kolaps države. I sve ovo mora biti vođeno konsenzusom. Dakle, ne možete doneti nikakvu odluku bez tog konsenzusa. Ovde je problem strah, koji se verovatno namerno širi.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Хумска 1
"...са Црном Гором спаја један једини пут широк три метара..." Нетачно, има седам путева, одн. граничних прелаза између БиХ и Црне Горе: 1. ГП Метаљка (Чајниче-Пљевља); 2. ГП Хум (Фоча-Плужине); 3. ГП Вратковићи (Автовац-Никшић); 4. ГП Враћеновићи (Билећа-НикшићРисан); 5. ГП Клобук (Требиње-Никшић/Рисан); 6. ГП Аранђелово (Требиње-Грахово); 7. ГП Зупци (Требиње-Херцег Нови). Од тих 7 путева, барем 3 су широка најмање 5 метара.
Горан NS
Све су то приче. Једно причају, друго раде.
Zoran
Бар мало разума и из Сарајева...
Trifun
@Zoran Gde vidite "malo razuma iz Sarajeva"?Bosnjacko Sarajevo nije zainteresovano za autoput BG-SA iz samo njima razumljivih i iracionalnih razloga.Javno pricaju jedno(podrzavaju autoput zato jer se za njega zalaze Turska/babo Erdogan),a nista ne rade da se projekat realizuje.Njima nije stalo do dobrih ekonomskih i drugih odnosa sa Srbijom.Na otvaranje mosta "Bratoljub" na Drini se cekalo vise godina.Sarajevo opstruise dogovore R Srpske i Srbije oko izgradnje HE na Drini,aerodroma Trebinje..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.