Оспоравани чувари живота

Велике богиње су искорењене захваљујући вакцини коју је примио огроман број људи. Како је ова болест нестала са лица земље, или се бар тако веровало док недавно нису пронађене бочице у једном истраживачком центру у Пенсилванији, тако више ни вакцина против њих није потребна. Дечја парализа, која је раније однела бројне жртве, и дифтерија, с којом се нисмо сусрели од 1980, елиминисане су управо захваљујући вакцинама.

Иако су спасле огроман број живота, овај медицински препарат један је од најоспораванијих. Шта су чињенице, а шта предрасуде, објаснила је на предавању у Српској академији наука и уметности (САНУ) проф. др Татјана Пекмезовић са Медицинског факултета у оквиру циклуса „Контроверзе у медицини”.

Она је подсетила да је 1998. године британски медицински часопис „Лансент” објавио студију доктора Ендруа Вејкфилда која је указивала на повезаност појаве аутизма код деце са ММР вакцином.

– Разне друге студије демантовале су Вејкфилдове наводе, а 2010. „Лансент” је повукао ту студију због методологије и финансијског конфликта. Годину дана након Вејкфилдове, студија у којој је учествовало 498 младих није подржала узрочну везу између вакцине ММР и аутизма. У Финској студија из 2002. године, која је обухватила 535.544 вакцинисана детета, такође није показала повезаност ММР вакцинације и енцефалитиса, асептичног менингитиса или аутизма. Још једна студија из исте године, која је обухватила 537.303 детета рођена у Данској, пружила је снажне доказе против хипотезе да ММР вакцинација изазива аутизам. Упркос овим и многим другим студијама, Вејкфилдово истраживање имало је снажан утицај на многе родитеље – истакла је проф. др Пекмезовић.

Иако је теорија о њиховој штетности разоткривена, отпорност на вакцине једна је од највећих здравствених претњи. Због тврдњи да ММР повећава ризик од аутизма код деце, на сцену су се вратиле мале богиње. У Србији је 2016. обухват имунизованих ММР вакцином био око 81 одсто, а када је реч о малим богињама, за стварање колективног имунитета потребно је да стопа вакцинације достигне 95 одсто.

– Вакцине утичу на стварање колективног имунитета. Ако је већина људи вакцинисана против дате болести, мања је вероватноћа да ће се невакцинисана особа разболети јер је мања вероватноћа да ће агенс доћи у контакт са осетљивом особом. Имунизација је прва линија одбране од антимикробне резистенције. Остварен је знатан напредак у истраживању и развоју нових вакцина. Научна истраживања константно доказују да не постоји повезаност између имунизације и настанка аутизма – подсећа проф. др Татјана Пекмезовић.

Сумњичавост у ММР вакцине прелила се и на оне против короне. Док једни верују у теорију да ће им ове вакцине изменити ДНК, прошле године је чак 28 одсто Американаца сумњало да се иза свега крије намера милијардера и оснивача „Мајкрософта” Била Гејтса да људима под кожу убаци микрочипове за праћење.

– Заблуда је и да је вакцина небезбедна јер је откривена врло брзо. Свака вакцина пролази ригорозне безбедносне процедуре које важе за сва клиничка испитивања, као и регулаторна тела. Када је реч о теоријама да ће мењати нашу ДНК, ниједна вакцина није направљена тако да продире у ћелијско језгро. Многи су били забринути да ће изазвати неплодност, али ниједна студија до сада није показала ову повезаност – нагласила је професорка Медицинског факултета у Београду.