Вратоломије на „дасци” код Ушћа

После 13 година тражења одговарајуће локације, чекања на безбедне конструкције и прописне рампе и натезања са суседима, љубитељи скејта у Београду коначно ће добити парк у којем ће моћи да се баве својим омиљеним спортом. Најмлађе генерације скејтера нису ни биле рођене када су старији возачи почели да вуку за рукав градске функционере и добијају празна обећања. Прошле године је петиција коју је потписало више од хиљаду особа привукла пажњу управе општине Нови Београд и приволела их да помогну. Радници ће убрзо изаћи на одабрани терен код Ушћа у Блоку 15 и почети да постављају стазе и справе.

У парку ће се наћи 15 рампи за скејтере, ролере и бициклисте, на простору димензија 38 са 58 метара. Возачи су задовољни пројектом, за разлику од оних по којима су рађена места која су раније имали на располагању.

– Поткрај деведесетих година прошлог века, постојали су полигони на Ташмајдану и Ади Циганлији, али ниједан није био прави парк. На једном месту асфалт је био катастрофалан, нераван и опасан по возаче, на другом су развукли лим, који те наживо одере ако паднеш на њега. Справе су биле накарадне, видело се да су ти људи уопште не знају шта раде, нацрте су скидали са интернета уместо да су питали возаче шта им је потребно. Такозваном парку на Ади нисмо могли ни да приђемо од неких локалних момака који су се називали „Ада бојс”, изигравали кримосе и забављали се тако што би нас млатили сваки пут када би нас срели. Човек који је управљао тим местом наплаћивао нам је улаз по 100 динара чак за време бомбардовања, када није било од чега да се живи. На крају су власници „паркова” и на Ади и на Ташу дигли руке, покупили опрему која је ишта вредела и оставили голе конструкције. Та мучилишта само су убила вољу многима који су хтели да возе скејт – каже Милош Павловић, председник скејтборд клуба „Кобазз”, иницијатора изградње парка.

Они који нису одустали наставили су да се окупљају на згодним местима, где су налазили различите висинске нивое и гелендере, неопходне за вратоломије на „дасци”. После неколико година, општина Нови Београд је прихватила да пронађе земљиште и новац за парк. Прва погодна локација је одбачена зато што се појавио моћнији инвеститор који је на том месту хтео да прави паркиралиште. Друго место је отпало када су се станари околних зграда побунили уплашивши се прегласне музике и окупљања, како су били убеђени, наркомана и пробисвета под чији ће утицај да потпадну њихова деца.

– Чак смо дошли на идеју да померимо парк неколико стотина метара даље, одакле нема шансе да би нас чули у оближњим зградама, мада је тај изговор ионако био бесмислен јер су они причали да би са задовољством прихватили фудбалско или кошаркашко игралиште, само скејт парк не желе у суседству. Ни на том удаљенијем месту нису нам дали да останемо јер се ту налази насип на којем бисмо се, мислили су они, паркирали и ослабили га па би их све однела поплава. Криве су предрасуде према скејтерима, сматрају нас пропалицама, џепарошима и наркосима због неколицине таквих међу нама, какви се нађу у сваком друштву – жали се Павловић, који је строгу етику показао у присуству новинара „Политике” одбивши да тројици дечака који су ушли у његову радњу прода музички албум забрањен за малолетнике.

Страх од кварног друштва и опасне вожње натерао је многе родитеље да наложе деци да баце или продају своје „даске”. Павловић тврди да скејт није гори од осталих спортова, да су повреде могуће на сваком терену и да скејтери барем одговарају за сопствено здравље док се други спортисти међусобно „крљају и кидају”. Однос старијих према скејту се постепено поправља па Павловићу сада у продавницу навраћају мајке и очеви који помажу детету да изабере опрему, распитују се који је најбољи начин да се вежба вожња и нуде му плату за часове малишану.

– Најважније је што клинаца има све више и што све млађи први пут стају на скејт. Не само што ће усрећити много наших возача већ је парк важан и за туризам. Када смо пре неколико година поставили рампу на последњем спрату БИГЗ-а, већ сутрадан су стигли скејтери из Хрватске. Недељу дана касније је стигла екипа из Словеније, за којима је убрзо приспео и тим возача „Најкија”. Скејт је у иностранству уносан бизнис и спонзори се отимају за такмичења. Парк у Новом Београду је пројектован тако да може да прими и рекреативце и да задовољи услове за такмичења. Нека страни возачи дођу овде и сви ће их заволети и њих и нас када виде колико пара остављају у Србији – јетко предвиђа Павловић.