Звезда као прва до осмине финала

Не може се преко ноћи тако лако променити одредиште, али можете да промените смер и своје циљеве ка којима упорно тежите. Црвена звезда је на крају величанственог фудбалског чина, на крајњем северу Португалије показала и сузе и емоције и неописиву радост због великог тријумфа. Шампион је у свом стилу био посебно надахнут. Ко се могао надати да ће на крају Звезда у тако пробраном фудбалском друштву, против фаворизоване Браге на крају бити на врху те фудбалске пирамиде радости. „Црвено-бели” ће сада спокојно све до марта, када се наставља нокаут фаза овог елитног такмичења чекати свог будућег ривала, а у том друштву могу бити Барселона, Борусија из Дортмунда, Севиља, Порто, Аталанта, Ренџерс, Динамо Загреб...

Јан Коуто је видевши да његови саиграчи посебно нападачи више немају снаге за завршни чин отишао је далеко пред гол Београђана, потом је у свом стилу овај стамени штопер снажно шутирао али је Милан Борјан као много пута до сада спасао Црвену звезду. И не само спасао већ је и одвео у пробрано фудбалско друштво Европе. Тамо где је и нашем прваку објективно место.

Пред Црвеном звездом, која је на крајњи север Португалије стигла са најбољег места у групи био је велики изазов. У овом мечу у којем је Звезди био довољан и један бод требало је одупрети се свим могућим налетима и замкама уваженог домаћина, који је до сада чак једанаест пута играо у самој завршници овог елитног такмичења. У којем је Брага чак била и финалиста. Али, српски првак је од старта кренуо силовито, иако је Станковићев тим пред сам почетак меча задесио велики пех. Још током загревања, млади Његош Петровић се повредио па је шансу изненада добио Срнић. Пред Звездом је био озбиљан изазов без обзира на победу у Београду у првом колу...

Брага је прва упутила шут на гол противника, када је Медеирош запретио снажним ударцем са неких двадесетак метара. Гости, који су се потом мало боље организовали брзо су узвратили. Најпре је Катаи добро намучио одбрану португалског тима да би у наставку опасни Канга снажно шутирао али је Матеус одлично интервенисао. У тим моментима „црвено-бели” су померили тежиште игре на половину противника. Станковић у овој новој фудбалској борби није могао да рачуна и на одличног Санога, који је остао код куће због повреде. Био је прави изазов како надокнадити тај велики губитак на средини терена.

Галено и Мадеирош уз помоћ Орта успели су у 22. минуту да надмудре комплетну одбрану Београђана, али срећом Милан Борјан је зналачки успео да заустави тежак ударац ка голу. Станковић је приредио изненађење у самом шпицу напада пошто је шансу, уместо већ виђеног Милана Павкова добио Ришаиро Живковић, али, тај момак никако не успева да се снађе у Звездином дресу. Брага је имала иницијативу, али, Београђани су умели добро да се бране. Посебно су штопери били сигурни што је уливало додатну сигурност голману Борјану.

Чинило се да ће Звездина добитна комбинација: Катаи – Иванић, као у многим претходним мечевима поново прорадити. И умало да у 40. минуту, пошто се Катаи изборио за лопту а потом упослио Иванића, Звезда поведе. Али, Иванићев шут није био тако добар па је Матеус могао да одахне. У првом полувремену Звезда је добро деловала по крилима, где су Родић и Гобељић добро затварали све прилазе свом голу. Не мали задатак на средини обавили су Канга и Иванић, али је централна фигура био Страхиња Ераковић, па је тако наш тим после првих 45 минута испунио први задатак у овом мечу...

У 51. минуту Марко Гобељић, који је до тада био веома добар и поуздан у одбрамбеним задацима направио је несхватљиву грешку. Изненада је подигао руку у ваздух бранећи простор па је Гвида оправдано показао на белу тачку. Очи у очи нашли су се Галено и Борјан, али је успешнији био домаћи фудбалер. Бразилац је шутирао снажно и прецизно по средини гола: Брага – Црвена звезда 1:0!

Од тог момента Црвена звезда је морала под хитно да мења концепцију и стил игре. То је подразумевало још већу ангажованост сваког појединца. Дабоме, Звезда је ослушкивала стално и шта се дешава у Разграду у нашем најближем комшилуку, надајући се да ће се Лудогорец одупрети данском шампиону. У последњих пола часа игре Звезда је поново кренула у напад, па шта буде. У игру су ушли Гајић, Павков и Бен, како би освежили Звездине редове. Такав концепт подразумевао је игру са још офанзивнијом варијантом.

Италијан Гвида био је веома храбар када је после прекршаја Леите над Радованом Панковом показао на белу тачку. Леви бек је снажно ударио лактом по глави Звездиног штопера. Бунили су се дуго домаћи играчи али ауторитативни судија није променио своју одлуку. Била је то идеална прилика да Звезда стигне до изједначења. Пуну одговорност преузео је Катаи, а ко би други, и био је успешан: Брага – Црвена звезда 1:1!

Улазак нових играча, посебно Бена у доброј мери је дао нову енергију Звездином офанзивном реду, па су Бен и Павков често стављали на велико искушење дефанзивни ред Браге. Како је време пролазило наш шампион деловао је све сигурније, али, је Станковић добро знао да су му за финиш трке потребни свежи играчи. Посебно на средини терена па је шансу добио Крстичић док је Дегенек заменио одличног Панкова, јер требало је добити превагу у ваздушним дуелима где је Дегенек неприкосновен.

Стадион: „Мунисипал”. Судија: Марко Гвида (Италија). Стрелци: Галено 51, Катаи 69. минут (оба из једанаестерца). Гледалаца: око 8.000. Жути картони: Катаи, Драговић (Црвена звезда)

Брага: Матеус 7, Коуто 7, П. Оливеира 6 (од 82. Гонзалес -), Леит 6 (од 83. Пиазон -), Силва 7, Мурсати 7, А. Орта 6 (од 71. Абел Руиз -), Галено 7,5 (од 65. Моура 6), Р. Орта 6, Медеирош 7 (од 71. Минеиро 6), В. Оливеира 7.

Црвена звезда: Борјан 8, Гобељић 6 (од 62. Гајић 6), Панков 7,5 (од 77. Дегенек -), Ераковић 8, Драговић 6, Родић 7,5, Срнић 6 (од. 62. Бен 7), Канга 7,5, Иванић 7, Катаи 7 (од 77. Крстичић -), Живковић 5 (од 62. Павков 6).

Станковић: Ово је највећа радост за мене

Дејан Станковић је још једном показао да је израстао у тренера светске класе, иако је на овим просторима много пута до сада био оспораван. Али, оно што је његов тим урадио против Браге за свку је похвалу.

– Ово је највећи успех Звезде после Барија, засигурно моја највећа фудбалска срећа и радост откада сам на клупи Црвене звезде. Идемо даље, казао је Станковић.