До краја године стиже нова листа иновативних лекова

О трошку Републичког фонда за здравствено осигурање ускоро ће бити могућа вакцинација девојчица и дечака против хуманог папилома вируса, којом се спречава појава карцинома грлића материце и пениса. У оквиру ове препоручене имунизације могу да се вакцинишу девојчице и дечаци од 9 до 19 година, пре првог сексуалног односа.

У разговору за „Политику” професор др Сања Радојевић Шкодрић, директорка Републичког фонда за здравствено осигурање, истиче да ће вакцина бити доступна у првом кварталу следеће године о трошку РФЗО-а.

„Најидеалнији период за примену вакцине је од 12. до 14. године. Код деце до 14. године вакцина се примењује у две дозе -– прва је нулта доза, друга иде након шест месеци. У случају давања три дозе (код оних са 14 година и старијих) следи давање прве нулте дозе, друга иде након два месеца и трећа после шест месеци”, наглашава др Радојевић Шкодрић.

За време епидемије, ниједном пару нису ускраћена права на вантелесну оплодњу, нити ће до тога доћи

Због чега је донета одлука о препорученој имунизацији против ХПВ вируса?

Хумани папилома вируси (ХПВ) су велика група вируса, са више од 100 различитих типова, од којих барем 13 могу да изазову малигна обољења, а заражени обично немају симптоме. Вакцинација против ХПВ је изузетно важна јер се на овај начин скоро сасвим спречава настанак карцинома грлића материце код девојчица, кондилома, карцинома спољних полних органа (вагине, пениса), ануса и ждрела, који су изазвани ХПВ инфекцијом код оба пола.  Организам након вакцинације производи антитела на ХПВ вирус, самим тим ствара имунитет и препреку у преносу овог вируса. Прошле године су из СЗО објавили план да се ова болест искорени тако што ће до 2030. године вакцина против ХПВ-а бити доступна на 90 одсто планете. Више од стотину земаља је увело ову вакцинацију. У Србији је од 2018. године ова вакцина Програмом о имунизацији уведена као препоручена, али се до сада није обезбеђивала о трошку државе. Сада ће њена доступност на терет РФЗО-а омогућити ширу примену и доступност ове вакцине, а самим тим и заштиту већег броја становништва.

Мислите ли да ће бити велико интересовање за вакцинацију с обзиром на то да је раније било отпора према овој вакцини и сумњи у безбедност?

То што смо омогућили вакцину о трошку РФЗО-а свакако ће допринети већем интересовању. Оно што је важно јесте да се ради на подизању свести и здравственој едукацији деце и родитеља о озбиљним последицама до којих ХПВ инфекција може да доведе, као и о томе колико сами можемо да то спречимо вакцинацијом. Србија се налази у групи европских земаља са највишом стопом оболевања и умирања од рака грлића материце. Сваке године у Србији се појави око 1.300 нових случајева карцинома, а око 500 жена умре од ове врсте рака који је у 90 одсто случајева могуће спречити. Увек је потребно време да се стекне поверење, а отпори постоје јер су најчешће последица погрешне информисаности, односно неинформисаности појединца. Када говоримо о безбедности вакцине против ХПВ вируса она се у свету користи већ око 13 година и током праћења вакцинације у земљама које су почеле процес имунизације, уочена је висока безбедност и представља једну од најбезбеднијих вакцина према доступним подацима. И СЗО је ову вакцину категорисао као екстремно безбедну.

Најављено је и да ће Србија добити најновије лекове за лечење оболелих од ковида 19. О којим медикаментима је реч и које групе пацијената ће моћи да их добију?
Последњих недеља светска и наша јавност је заокупљена појавом нових антивирусних лекова који се примењују у облику таблета „молнупиравиром” и „паксловидом”. Уопштена индикација за примену лека „молнупиравир” је да се лек даје орално у облику таблете код нехоспитализованих пацијената старијих од 18 година са благом или средње тешком формом ковида, потврђеним позитивним ПЦР тестом у првих пет дана од почетка симптома који имају повећан ризик за развој тешке форме ковида или хоспитализације као, на пример, код пацијената са дијабетесом, тешким кардиоваскуларним обољењима, гојазних пацијената, оних са канцером... Пацијент мора имати бар један фактор ризика. Лек „паксловид” се такође примењује орално, код нехоспитализованих пацијената од 18 година у раној фази болести који имају придружени фактор ризика за настанак теже форме ковида  (бар један) или хоспитализацију. Међутим, „молнупиравир” може пре да се користи код шире популације хроничних болесника него „паксловид”. Лек „ритонавир” која се пије заједно са „паксловидом” ступа у бројне интеракције са другим лековима што може повећати дејство тих лекова. То говори да је лек намењен за лакше хроничне болеснике са мањим ризиком од појаве тешке форме ковида. Када је у питању „молнупиравир”, његова могућност интеракција са другим лековима је мања. Према томе „молнупиравир” се може применити и код нешто тежих хроничних болесника. Свакако ће протоколом струка узети у обзир карактеристике оба лека, различита здравствена стања пацијената и друге критеријуме како би се постигла највећа ефикасност терапије и сваком леку дефинисало место у терапији.

Када стижу прве количине ових лекова у нашу земљу?

Прве количине лека „молнупиравир” су за око 50.000 пацијената, али немамо ограничење и можемо да повучемо количине које су потребне за све пацијенте. Испорука лека је фазна и прва ће бити током децембра. За лек „паксловид” прве количине се могу очекивати најраније почетком следеће године. Напомињем да не постоји магичан лек и да су сви лекови ограниченог домета у погледу ефикасности и да ниједан није замена за вакцину. Основна стратегија у борби против вируса корона је вакцинација, а вакцина је најмоћније и једино оружје да ставимо ову пандемију под контролу.

Када већ говорите о медикаментима, да ли се зна када ће бити усвојена нова листа иновативних лекова о трошку државе, јер о томе се дуго говори?

Када говоримо о иновативним лековима, можда је најбоља дефиниција да су то лекови који значајно мењају ток неке болести. У Србији је до 2016. године постојао вишегодишњи застој у стављању иновативних лекова на листу лекова, који у последње три, четири године интензивно надокнађујемо. Тако је у периоду од 2007–2015. године на листу лекова стављен 21 иновативни лек, а последњих година 54 иновативна лека, од чега је 2020. стављено чак 16 нових иновативних лекова.

Како због епидемиолошке ситуације узроковане ковидом нисмо имали динамику листе лекова као и обично, око 2,3 милијарде динара је остало из 2020. године за нове иновативне лекове. Имајући у виду да је у буџету за 2021. годину издвојено 3,5 милијарди динара, у 2021. години је за иновативне лекове планирано око 5,8 милијарди динара. Са тим се свакако неће завршити, јер оно што је најважније јесте да смо направили петогодишњи план стављања иновативних лекова на листу лекова у сарадњи са Министарством финансија и Удружењем произвођача иновативних лекова (ИНОВИА), у циљу редовног и континуираног омогућавања доступности иновативне терапије. У овом тренутку смо у завршној фази преговора са фармацеутским компанијама у циљу прибављања најповољнијих понуда за стављање нових иновативних лекова на листу лекова. Нова листа лекова се очекује до краја године чиме ће се значајно унапредити доступност иновативних терапија у Србији.

За које болести ће се иновативне терапије наћи на тој листи?
Струка је одредила приоритетне лекове из различитих терапијских области, у највећем броју у односу на претходне године (више од 40 лекова), а све то захваљујући највећим средствима у историји нашег здравства опредељеним за нове иновативне лекове. Одлуку о стављању лека на листу лекова доноси Централна комисија за лекове и приликом доношења одлуке разматрају се приоритети струке, за колико пацијената је лек намењен, тренутно доступне терапијске опције, финансијска средства потребна за стављање неког лека на Листу лекова као и расположива средства. Не постоји држава на свету која финансира сву иновативну терапију, тако да приоритети струке у сваком тренутку морају да постоје.

Да ли ће РФЗО и следеће године финансирати поступке вантелесне оплодње (ВТО) код приватника као и операције катаракте? 
РФЗО од 2008. године закључује уговоре са приватним установама за пружање услуге ВТО, док се уговори са приватним установама за операцију катаракте закључују од 2016. године. У овој години РФЗО има уговор са 11 приватних установа за пружање услуге ВТО, као и са 23 приватне установе за операцију катаракте. У складу са тим РФЗО планира закључивање уговора са приватним установама и за наредну годину за ове услуге. РФЗО ће наставити са закључивањем уговора са приватним установама док год постоји потреба за тим. Међутим, интензивно се ради на увећању капацитета у државним здравственим установама и увођењу све већег броја државних центара.

Од следеће године ће неки парови који нису испуњавали услове за одлазак на ВТО о трошку државе моћи да се пријаве. На кога се то односи?
Имајући у виду стратегију државе која је усмерена на повећању наталитета, РФЗО ће у 2022. години наставити са проширењима права на поступке ВТО. Могућност за поступке ВТО имаће парови за друго дете, односно парови који су добили једно дете природним путем, а због секундарног стерилитета не могу да добију друго дете. Такође, поступци ће бити омогућени и код парова код којих мушки партнер има проблем са азоспермијом, а који има претходно замрзнут материјал и за прво дете ће се уз неограничен број стимулисаних покушаја омогућити и право на неограничен број криоембриотрансфера, што подразумева замрзавање ембриона у неограниченом броју. Подсећам да су од јуна прошле године уведене три велике новине за парове који аплицирају за ВТО. Померена је старосна граница за жене, тако да оне сада имају право да се пријаве на поступак вантелесне оплодње на терет РФЗО до своје навршене 43. године уместо до 42. Парови имају право на неограничени број стимулисаних покушаја за прво дете, док су до тада имали право на три стимулисана покушаја. У Србији парови имају право на неограничени број стимулисаних покушаја за прво дете. Са свим проширењима права жена са својим партнером до навршене 43. године живота за прво дете има право на неограничени број стимулисаних покушаја и три криоембриотрансфера, као и право на замрзавање до шест ембриона. За друго дете, уколико је прво исто добијено из поступка ВТО, има право на два стимулисана покушаја и један криоембриотрансфер, као и право на замрзавање до шест ембриона.

Колико парова је у овој години отишло на ове процедуре?

У 2019. години, када није било ковид стања, упућено је око 4.300 парова на поступак ВТО док је у 2020.  години, када су у два наврата биле обустављене све активности везане за ВТО због епидемиолошке ситуације, у односу на 2019. годину упућено око 300 парова више. До сада је у овој години већ упућено око 6.900 парова на поступак вантелесне оплодње, што је за 2.300 парова више него у 2020. години. За време епидемије ниједном пару нису ускраћена права на ВТО, нити ће до тога доћи, већ може доћи само до померања рока за спровођење процедуре.

Омикрон захтева опрез

Будући да сте члан Кризног штаба за сузбијање ковида 19, да ли имате информацију хоће ли се увести неке нове мере пред празнике јер се страхује да ће доћи до пораста броја оболелих од короне због окупљања људи на славама или током новогодишњих и божићних празника?
У овом тренутку у складу са епидемиолошком ситуацијом мере су адекватне и није потребно доносити неке нове и оштрије мере.  Епидемиолошка ситуација се прати и не може се предвидети каква ће она бити када се појави омикрон сој у Србији. То свакако захтева додатан опрез, а у складу са епидемиолошком ситуацијом разматраће се додатне мере уколико буду потребне.

Не постоји несташица реагенаса

Да ли прети несташица реагенаса за анализе у ковид лабораторијама, будући да су у неким градовима директори домова здравља упозорили на тај проблем?

Не постоји несташица реагенаса, нити санитетског и потрошног материјала. Од стране РФЗО су омогућени сви услови за рад било које лабораторије у Србији укључујући и ковид лабораторије.

РФЗО прати потрошњу реагенаса свих здравствених установа, посебно у условима актуелне епидемиолошке ситуације када је повећана потрошња и обезбеђена су додатна финансијска средства како се не би угрозило пружање здравствене заштите осигураним лицима. Да будем крајње јасна, средства се не одобравају тако што директор здравствене установе упути позив РФЗО-у, већ постоји законска процедура од подношење захтева за одобрење финансијских средстава, преко контроле захтева до усвајања од стране Управног одбора РФЗО. Ово све захтева одређен временски период, а РФЗО је ову процедуру максимално прилагодио овим ванредним околностима.