Do kraja godine stiže nova lista inovativnih lekova

O trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje uskoro će biti moguća vakcinacija devojčica i dečaka protiv humanog papiloma virusa, kojom se sprečava pojava karcinoma grlića materice i penisa. U okviru ove preporučene imunizacije mogu da se vakcinišu devojčice i dečaci od 9 do 19 godina, pre prvog seksualnog odnosa.

U razgovoru za „Politiku” profesor dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ističe da će vakcina biti dostupna u prvom kvartalu sledeće godine o trošku RFZO-a.

„Najidealniji period za primenu vakcine je od 12. do 14. godine. Kod dece do 14. godine vakcina se primenjuje u dve doze -– prva je nulta doza, druga ide nakon šest meseci. U slučaju davanja tri doze (kod onih sa 14 godina i starijih) sledi davanje prve nulte doze, druga ide nakon dva meseca i treća posle šest meseci”, naglašava dr Radojević Škodrić.

Za vreme epidemije, nijednom paru nisu uskraćena prava na vantelesnu oplodnju, niti će do toga doći

Zbog čega je doneta odluka o preporučenoj imunizaciji protiv HPV virusa?

Humani papiloma virusi (HPV) su velika grupa virusa, sa više od 100 različitih tipova, od kojih barem 13 mogu da izazovu maligna oboljenja, a zaraženi obično nemaju simptome. Vakcinacija protiv HPV je izuzetno važna jer se na ovaj način skoro sasvim sprečava nastanak karcinoma grlića materice kod devojčica, kondiloma, karcinoma spoljnih polnih organa (vagine, penisa), anusa i ždrela, koji su izazvani HPV infekcijom kod oba pola.  Organizam nakon vakcinacije proizvodi antitela na HPV virus, samim tim stvara imunitet i prepreku u prenosu ovog virusa. Prošle godine su iz SZO objavili plan da se ova bolest iskoreni tako što će do 2030. godine vakcina protiv HPV-a biti dostupna na 90 odsto planete. Više od stotinu zemalja je uvelo ovu vakcinaciju. U Srbiji je od 2018. godine ova vakcina Programom o imunizaciji uvedena kao preporučena, ali se do sada nije obezbeđivala o trošku države. Sada će njena dostupnost na teret RFZO-a omogućiti širu primenu i dostupnost ove vakcine, a samim tim i zaštitu većeg broja stanovništva.

Mislite li da će biti veliko interesovanje za vakcinaciju s obzirom na to da je ranije bilo otpora prema ovoj vakcini i sumnji u bezbednost?

To što smo omogućili vakcinu o trošku RFZO-a svakako će doprineti većem interesovanju. Ono što je važno jeste da se radi na podizanju svesti i zdravstvenoj edukaciji dece i roditelja o ozbiljnim posledicama do kojih HPV infekcija može da dovede, kao i o tome koliko sami možemo da to sprečimo vakcinacijom. Srbija se nalazi u grupi evropskih zemalja sa najvišom stopom obolevanja i umiranja od raka grlića materice. Svake godine u Srbiji se pojavi oko 1.300 novih slučajeva karcinoma, a oko 500 žena umre od ove vrste raka koji je u 90 odsto slučajeva moguće sprečiti. Uvek je potrebno vreme da se stekne poverenje, a otpori postoje jer su najčešće posledica pogrešne informisanosti, odnosno neinformisanosti pojedinca. Kada govorimo o bezbednosti vakcine protiv HPV virusa ona se u svetu koristi već oko 13 godina i tokom praćenja vakcinacije u zemljama koje su počele proces imunizacije, uočena je visoka bezbednost i predstavlja jednu od najbezbednijih vakcina prema dostupnim podacima. I SZO je ovu vakcinu kategorisao kao ekstremno bezbednu.

Najavljeno je i da će Srbija dobiti najnovije lekove za lečenje obolelih od kovida 19. O kojim medikamentima je reč i koje grupe pacijenata će moći da ih dobiju?
Poslednjih nedelja svetska i naša javnost je zaokupljena pojavom novih antivirusnih lekova koji se primenjuju u obliku tableta „molnupiravirom” i „pakslovidom”. Uopštena indikacija za primenu leka „molnupiravir” je da se lek daje oralno u obliku tablete kod nehospitalizovanih pacijenata starijih od 18 godina sa blagom ili srednje teškom formom kovida, potvrđenim pozitivnim PCR testom u prvih pet dana od početka simptoma koji imaju povećan rizik za razvoj teške forme kovida ili hospitalizacije kao, na primer, kod pacijenata sa dijabetesom, teškim kardiovaskularnim oboljenjima, gojaznih pacijenata, onih sa kancerom... Pacijent mora imati bar jedan faktor rizika. Lek „pakslovid” se takođe primenjuje oralno, kod nehospitalizovanih pacijenata od 18 godina u ranoj fazi bolesti koji imaju pridruženi faktor rizika za nastanak teže forme kovida  (bar jedan) ili hospitalizaciju. Međutim, „molnupiravir” može pre da se koristi kod šire populacije hroničnih bolesnika nego „pakslovid”. Lek „ritonavir” koja se pije zajedno sa „pakslovidom” stupa u brojne interakcije sa drugim lekovima što može povećati dejstvo tih lekova. To govori da je lek namenjen za lakše hronične bolesnike sa manjim rizikom od pojave teške forme kovida. Kada je u pitanju „molnupiravir”, njegova mogućnost interakcija sa drugim lekovima je manja. Prema tome „molnupiravir” se može primeniti i kod nešto težih hroničnih bolesnika. Svakako će protokolom struka uzeti u obzir karakteristike oba leka, različita zdravstvena stanja pacijenata i druge kriterijume kako bi se postigla najveća efikasnost terapije i svakom leku definisalo mesto u terapiji.

Kada stižu prve količine ovih lekova u našu zemlju?

Prve količine leka „molnupiravir” su za oko 50.000 pacijenata, ali nemamo ograničenje i možemo da povučemo količine koje su potrebne za sve pacijente. Isporuka leka je fazna i prva će biti tokom decembra. Za lek „pakslovid” prve količine se mogu očekivati najranije početkom sledeće godine. Napominjem da ne postoji magičan lek i da su svi lekovi ograničenog dometa u pogledu efikasnosti i da nijedan nije zamena za vakcinu. Osnovna strategija u borbi protiv virusa korona je vakcinacija, a vakcina je najmoćnije i jedino oružje da stavimo ovu pandemiju pod kontrolu.

Kada već govorite o medikamentima, da li se zna kada će biti usvojena nova lista inovativnih lekova o trošku države, jer o tome se dugo govori?

Kada govorimo o inovativnim lekovima, možda je najbolja definicija da su to lekovi koji značajno menjaju tok neke bolesti. U Srbiji je do 2016. godine postojao višegodišnji zastoj u stavljanju inovativnih lekova na listu lekova, koji u poslednje tri, četiri godine intenzivno nadoknađujemo. Tako je u periodu od 2007–2015. godine na listu lekova stavljen 21 inovativni lek, a poslednjih godina 54 inovativna leka, od čega je 2020. stavljeno čak 16 novih inovativnih lekova.

Kako zbog epidemiološke situacije uzrokovane kovidom nismo imali dinamiku liste lekova kao i obično, oko 2,3 milijarde dinara je ostalo iz 2020. godine za nove inovativne lekove. Imajući u vidu da je u budžetu za 2021. godinu izdvojeno 3,5 milijardi dinara, u 2021. godini je za inovativne lekove planirano oko 5,8 milijardi dinara. Sa tim se svakako neće završiti, jer ono što je najvažnije jeste da smo napravili petogodišnji plan stavljanja inovativnih lekova na listu lekova u saradnji sa Ministarstvom finansija i Udruženjem proizvođača inovativnih lekova (INOVIA), u cilju redovnog i kontinuiranog omogućavanja dostupnosti inovativne terapije. U ovom trenutku smo u završnoj fazi pregovora sa farmaceutskim kompanijama u cilju pribavljanja najpovoljnijih ponuda za stavljanje novih inovativnih lekova na listu lekova. Nova lista lekova se očekuje do kraja godine čime će se značajno unaprediti dostupnost inovativnih terapija u Srbiji.

Za koje bolesti će se inovativne terapije naći na toj listi?
Struka je odredila prioritetne lekove iz različitih terapijskih oblasti, u najvećem broju u odnosu na prethodne godine (više od 40 lekova), a sve to zahvaljujući najvećim sredstvima u istoriji našeg zdravstva opredeljenim za nove inovativne lekove. Odluku o stavljanju leka na listu lekova donosi Centralna komisija za lekove i prilikom donošenja odluke razmatraju se prioriteti struke, za koliko pacijenata je lek namenjen, trenutno dostupne terapijske opcije, finansijska sredstva potrebna za stavljanje nekog leka na Listu lekova kao i raspoloživa sredstva. Ne postoji država na svetu koja finansira svu inovativnu terapiju, tako da prioriteti struke u svakom trenutku moraju da postoje.

Da li će RFZO i sledeće godine finansirati postupke vantelesne oplodnje (VTO) kod privatnika kao i operacije katarakte? 
RFZO od 2008. godine zaključuje ugovore sa privatnim ustanovama za pružanje usluge VTO, dok se ugovori sa privatnim ustanovama za operaciju katarakte zaključuju od 2016. godine. U ovoj godini RFZO ima ugovor sa 11 privatnih ustanova za pružanje usluge VTO, kao i sa 23 privatne ustanove za operaciju katarakte. U skladu sa tim RFZO planira zaključivanje ugovora sa privatnim ustanovama i za narednu godinu za ove usluge. RFZO će nastaviti sa zaključivanjem ugovora sa privatnim ustanovama dok god postoji potreba za tim. Međutim, intenzivno se radi na uvećanju kapaciteta u državnim zdravstvenim ustanovama i uvođenju sve većeg broja državnih centara.

Od sledeće godine će neki parovi koji nisu ispunjavali uslove za odlazak na VTO o trošku države moći da se prijave. Na koga se to odnosi?
Imajući u vidu strategiju države koja je usmerena na povećanju nataliteta, RFZO će u 2022. godini nastaviti sa proširenjima prava na postupke VTO. Mogućnost za postupke VTO imaće parovi za drugo dete, odnosno parovi koji su dobili jedno dete prirodnim putem, a zbog sekundarnog steriliteta ne mogu da dobiju drugo dete. Takođe, postupci će biti omogućeni i kod parova kod kojih muški partner ima problem sa azospermijom, a koji ima prethodno zamrznut materijal i za prvo dete će se uz neograničen broj stimulisanih pokušaja omogućiti i pravo na neograničen broj krioembriotransfera, što podrazumeva zamrzavanje embriona u neograničenom broju. Podsećam da su od juna prošle godine uvedene tri velike novine za parove koji apliciraju za VTO. Pomerena je starosna granica za žene, tako da one sada imaju pravo da se prijave na postupak vantelesne oplodnje na teret RFZO do svoje navršene 43. godine umesto do 42. Parovi imaju pravo na neograničeni broj stimulisanih pokušaja za prvo dete, dok su do tada imali pravo na tri stimulisana pokušaja. U Srbiji parovi imaju pravo na neograničeni broj stimulisanih pokušaja za prvo dete. Sa svim proširenjima prava žena sa svojim partnerom do navršene 43. godine života za prvo dete ima pravo na neograničeni broj stimulisanih pokušaja i tri krioembriotransfera, kao i pravo na zamrzavanje do šest embriona. Za drugo dete, ukoliko je prvo isto dobijeno iz postupka VTO, ima pravo na dva stimulisana pokušaja i jedan krioembriotransfer, kao i pravo na zamrzavanje do šest embriona.

Koliko parova je u ovoj godini otišlo na ove procedure?

U 2019. godini, kada nije bilo kovid stanja, upućeno je oko 4.300 parova na postupak VTO dok je u 2020.  godini, kada su u dva navrata bile obustavljene sve aktivnosti vezane za VTO zbog epidemiološke situacije, u odnosu na 2019. godinu upućeno oko 300 parova više. Do sada je u ovoj godini već upućeno oko 6.900 parova na postupak vantelesne oplodnje, što je za 2.300 parova više nego u 2020. godini. Za vreme epidemije nijednom paru nisu uskraćena prava na VTO, niti će do toga doći, već može doći samo do pomeranja roka za sprovođenje procedure.

Omikron zahteva oprez

Budući da ste član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, da li imate informaciju hoće li se uvesti neke nove mere pred praznike jer se strahuje da će doći do porasta broja obolelih od korone zbog okupljanja ljudi na slavama ili tokom novogodišnjih i božićnih praznika?
U ovom trenutku u skladu sa epidemiološkom situacijom mere su adekvatne i nije potrebno donositi neke nove i oštrije mere.  Epidemiološka situacija se prati i ne može se predvideti kakva će ona biti kada se pojavi omikron soj u Srbiji. To svakako zahteva dodatan oprez, a u skladu sa epidemiološkom situacijom razmatraće se dodatne mere ukoliko budu potrebne.

Ne postoji nestašica reagenasa

Da li preti nestašica reagenasa za analize u kovid laboratorijama, budući da su u nekim gradovima direktori domova zdravlja upozorili na taj problem?

Ne postoji nestašica reagenasa, niti sanitetskog i potrošnog materijala. Od strane RFZO su omogućeni svi uslovi za rad bilo koje laboratorije u Srbiji uključujući i kovid laboratorije.

RFZO prati potrošnju reagenasa svih zdravstvenih ustanova, posebno u uslovima aktuelne epidemiološke situacije kada je povećana potrošnja i obezbeđena su dodatna finansijska sredstva kako se ne bi ugrozilo pružanje zdravstvene zaštite osiguranim licima. Da budem krajnje jasna, sredstva se ne odobravaju tako što direktor zdravstvene ustanove uputi poziv RFZO-u, već postoji zakonska procedura od podnošenje zahteva za odobrenje finansijskih sredstava, preko kontrole zahteva do usvajanja od strane Upravnog odbora RFZO. Ovo sve zahteva određen vremenski period, a RFZO je ovu proceduru maksimalno prilagodio ovim vanrednim okolnostima.