Шта се све мења у изборним законима

Заједно с променама из 2020, изборни оквир за годину и по дана промењен је више него за двадесет година, приметио је извршни директор Цесида Бојан Клачар када су, крајем октобра, обелодањена последња решења настала у међустраначком дијалогу власти и опозиције о изборним условима. На основу договора постигнутих у дијалогу на два „колосека”, наиме, ускоро ће бити комплетно промењени закони о избору председника Србије, народних посланика и одборника у локалним скупштинама, који су од 24. новембра до 13. децембра на јавној расправи. Следе и измене у законима о спречавању корупције и о финансирању политичких активности. Овакве интервенције у изборном законодавству, према демократским узусима, не раде се неколико месеци пред изборе, али специфичност наших политичких прилика условила је, или изнудила, овакво решење.

„Скоро двадесет година су промене у изборним законима биле минималне или су изостале, а онда је за мање од годину и по спроведена једна велика реформа, с мало јавне расправе”, истиче Клачар. Додаје да Цесид поздравља промене у изборним законима јер се годинама залаже за изборну реформу, али се чини да су у овом случају спроведене у ванредним околностима (пандемија) или „из нужде” због мера усвојених на два циклуса међустраначког дијалога.

У образложењима нацрта три нова изборна закона предлагач се позива на резултате међустраначког дијалога уз посредовање европарламентараца и оног на колосеку под окриљем Народне скупштине, као и на мере које је после прошлогодишњих избора предложио ОДИХР. Промене су, међутим, вишеслојне и прилично сложене, тако да се сви учесници изборног процеса, према Клачаревим речима, морају озбиљно спремити за кампању, подићи ниво знања и проширити круг људи јер ранији број неће бити довољан. Остало је, истиче он, релативно мало времена до избора и напори свих актера морају да иду у правцу подизања капацитета, али и спровођења кампање која би упознала грађане с променама, посебно у домену заштите бирачког права.

Ако се предложена решења усвоје, имаћемо и нови међуниво у изборној администрацији, с новим надлежностима, затим, странкама мањина ће бити потребно 5.000 уместо 10.000 потписа, број потписа за кандидовање изборних листа за локалне изборе неће више бити везан за број одборника, биће уведена први пут, тростепена заштита изборног права... „Нови изборни закони су свеобухватни и пружају извесну правну сигурност у оним областима које су биле лако подложне изменама јер су до сада биле регулисане подзаконским актима. Ту се, пре свега, мисли на транспарентност изборног процеса, уређивање рада и начина функционисања бирачких одбора, положај посматрача и поступање изборних комисија по службеној дужности”, објашњава Клачар.

С друге стране, како истиче, Законом о избору народних посланика четири месеца пред изборе уводе се суштинске промене у областима функционисања изборне администрације (увођење локалних изборних комисија уместо радних тела, другачије надлежности и овлашћења која се дају РИК-у и локалним изборним комисијама и привремени другачији састав органа за спровођење избора) и система заштите изборних права, који постаје компликованији и теже разумљив. „Цесид поздравља увођење међуоргана за спровођење избора, али се изражава забринутост да ли ће бити довољно времена да се читав процес и спроведе”, додаје он. Примећује и да закон пропушта, између осталог, да регулише изборну тишину на интернет порталима и сужава електронске медије на радио и телевизију, као и да пропише санкције за медије када крше изборну тишину.

Клачар сматра да се ове промене морају гледати у светлу промена из 2020. године, јер се тада радило о изненадним променама суштинских елемената изборног система, попут смањења цензуса с пет на три одсто и обрачуна мандата, односно пондерисања количника листа националних мањина за 35 одсто. Добро је што нови закони прецизирају када се, приликом расподеле мандата применом система највећег количника, увећавају количници изборних листа националних мањина, чиме су избегнуте забуне с прошлих избора. Тада је, наиме, било различитих тумачења да ли се количници пондеришу са 35 процената и када странка националне мањине освоји више од три одсто гласова – и сада је јасно прецизирано да се увећање односи само на мањинске листе које су испод цензуса. Међутим, додаје Клачар, став Цесида је да је и даље упитно пондерисање количника листа националних мањина јер то доводи у питање принцип да сваки глас вреди једнако.

Решен је још један проблем. Прошле године се, на пример, на локалним изборима у Љубовији десило да је ГГ „Другачији од других – Лазар Стајић” освојила 3,03 одсто гласова, али у расподели 27 одборничких мандата, применом система највећег количника, тој листи није припао мандат. Сада се у закону одређује да у таквим случајевима мора да се додели мандат, и то науштрб друге странке. Или, како то пише у нацрту закона, изборној листи која је прешла цензус, а по систему највећег количника јој не припадне мандат, додељује се један мандат на рачун изборне листе којој припада последњи количник на основу којег се добија мандат, а која није изборна листа националне мањине и која је добила више од једног мандата.

Предлагач у образложењу нацрта закона каже да су сачињени „пре свега у циљу унапређења демократичности, транспарентности и ефикасности изборног поступка”. Клачар се слаже да се, у случају добре примене, остварује принцип транспарентности због одредби у вези с радом изборне администрације, доступности резултата и скенираних записника, приговора, као и због појашњења права и обавеза посматрача. Али, демократичност и ефикасност ће бити остварени тек делимично.

„У погледу демократичности, добро је што ће бити лакши процес кандидовања листа националних мањина или што се најављују већа буџетска средства на почетку кампање (30 наспрам ранијих 20 процената), али се истовремено подношење приговора за бирача ограничава само на бирачком месту, што је мање у односу на ранија решења, или се уводе међуоргани који захтевају око 150 новообучених људи за политичке странке. У погледу ефикасности, предложени модел о тростепеној заштити бирачког права је иновативан и добар, али је времена за примену веома мало, што уз ниске капацитете локалних комисија, може успорити или закомпликовати процес заштите бирачког права”, оцењује Клачар и додаје да је после следећих избора свакако права прилика да се изборни закони ставе на сто и систематски уобличе.

Шанса опозиције за бољу контролу

Део опозиционих странака, углавном оних које нису учествовале у дијалогу са страним посредницима, ипак је задовољан постигнутим променама, иако су тражили више. Клачар сматра да је највећа предност усвојених решења за опозицију – могућност да снажније учествују у супервизији и контроли изборног процеса путем привремених тела која ће се формирати, попут тела надлежног за контролу бирачког списка.