Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Националним памћењем против ревизије историје

Са трибине уприличене на Међународни дан сећања на жртве геноцида послата је порука да се не смеју заборавити страдања Срба, Јевреја и Рома у концентрационим логорима у НДХ
Др Гидеон Грајф (Фото Вукица Микача)

На Правном факултету у Београду одржана је трибина „Националним памћењем против ревизије историје”. Са догађаја уприличеног на Међународни дан сећања на жртве геноцида послата је порука да се не смеју заборавити страдања Срба, Јевреја и Рома у концентрационим логорима у НДХ. Међу домаћим и страним стручњацима који су се обратили био је и израелски историчар проф. др Гидеон Грајф, носилац одликовања председника Србије – златне медаље за изузетне заслуге и директор Међународне експертске групе ГХ7 за Јасеновац и НДХ.

Он се осврнуо на своју мултидисциплинарну трилогију „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности”, „Усташко коначно решење пре нацистичког коначног решења” и „Алојзије Степинац, усташки викар – покрсти се или умри”. Реч је о капиталном делу од 2.700 страна које расветљава размере злочина у НДХ.

Грајф је казао да постоји велика разлика у суочавању савремене Немачке са злочинима из Другог светског рата, насупрот негирању геноцида у НДХ присутном у данашњој Хрватској.

„То је тужна реалност јер ако неко није у стању да прихвати своју одговорност, ту нема места напретку и будућности. Неопходно је увек бити веран истини и чињеницама. Историја и политика се не смеју мешати”, казао је Грајф.

Он је навео да су усташе у својој бруталности отишле даље од својих немачких узора јер је у немачким логорима избегаван директан контакт злочинаца и жртава, док су усташе директно својом руком убијале логораше у Јасеновцу.

„Усташе су уживале у болу и мучењу својих жртава. Немци су примењивали три или четири начина ликвидације, а усташе чак 57. Можете ли да замислите људско биће које стално смишља нове методе ликвидација? То је патологија. Такође, усташко ’коначно решење’ је почело шест месеци пре нацистичке Немачке, од које је НДХ била екстремнија и по томе што је оснивала логоре искључиво за децу. Усташе нису имале граница у својој окрутности”, закључио је Грајф.

Он је, иначе, истог дана пре овог скупа о злочинима у НДХ разговарао и са ђацима у Петој београдској гимназији, с којом је потписао и протокол о сарадњи и едукацији.

На трибини на Правном факултету је говорио и др Борис Беговић, професор Правног факултета у пензији и један од уредника зборника „Правни поредак Независне државе Хрватске”. Он је казао да су у тој публикацији анализирани различити аспекти НДХ – од спољне политике и пореског система до дискриминаторних закона и оснивања тзв. хрватске православне цркве.

„Установљено је да постоји више аргумената да је НДХ ипак била држава, то јест да је имала поједине атрибуте државности. То нам говори да је геноцид у НДХ био државни пројекат, у којем су учествовале све државне структуре”, рекао је Беговић.

Амбасадор Јерменије Ашот Ховакимијан говорио је о превенцији геноцида путем ширења знања о почињеним злочинима, додајући да је њихова некажњеност основа да геноцид буде поновљен.

Будући да је овај скуп организован као подршка одлуци Српске академије наука и уметности да се успостави јединствени наратив српске националне историје, прочитан је и текст иницијативе за формирање Савета за национално памћење, коју је Одељење историјских наука САНУ у новембру упутило Министарству просвете. Како је наведено, прва три задатка савета била би хитна стандардизација уџбеника, едукација едукатора за наставно особље из области националне историје и организовање научних истраживача за прикупљање и објављивање архивске грађе из релевантних архива.

„Недопустиво је да уџбеници из националне историје буду нестандардизовани и да једна школа учи да је у Јасеновцу било 700.000 жртава, друга да их је било неколико стотина хиљада, а да се у трећој из неког трећег уџбеника учи да се не зна број. Дакле, хитно је потребна стандардизација уџбеника, да буду униформни и да буде један уџбеник из националне историје и националне географије, српског језика и граматике обавезан за све школе у Србији и расејању. Посебно треба учинити да писање и штампање уџбеника националне историје не буде ’предмет тендера’ јер државни наратив о страдању српског народа је питање националне безбедности и стуб идентитета нације, о чему се не одлучује на конкурсима и кроз ад хок протоколе о сарадњи”, наведено је у иницијативи.

Јасеновац – шест пута већи од Аушвица

Почасни гости на трибини била су преживела деца-логораши Јасеновца и Јастребарског, Гојко Рончевић Мраовић и Смиља Тишма, најстарији народни посланик и оснивач Удружења логораша Јасеновца после Другог свeтског рата. Емитован је и кратки филм „Апел жртава Јасеновца” о иницијативи поднетој 7. децембра да се у Скупштини Србије донесе резолуција о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ и да се установи дан сећања на геноцид над Србима у 20. веку. На трибини су представљени и предмети коришћени у Јасеновцу за егзекуције и мучење, као и скулптуре Катарине Трипковић посвећене страдањима у том логору. Представљена је и макета подручја јасеновачког логора тешка две тоне, димензија 16 са три метара, које је у стварности заузимало 240 квадратних километара, што је величина 150 фудбалских игралишта или шест пута више него површина комплекса Аушвица, који се простирао на 40 квадратних километара.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Kakav je stav inicijative prema reviziji povijesti o fašističkim slugama u Srbiji? Dalje, kakav je stav prema osuđenim ratnim zločincima u novijoj povijesti?
Lena
Jasno je da tacan broj zrtava u Jasenovcu ne moze biti utvrdjen. Prema tome, ne moze biti standardizovan. Portal MUZEJA ZRTAVA GENOCIDA u Beogradu daje mnoge informacije o zrtvama, kao na primer studiju Dusana Nikodijevica : “Prilog utvrdjivanju broja zrtava sistema logora Jasenovac 1941 - 1942. godine”.
zika
Kad se pekrajaju i negiraju dogadjaji kojima smo svi stariji od 40 godina bili svedoci sta ocekivati za dogadjaje iz II rata. Obzirom na gomilu lazi o 90 godinama sa sigurnoscu se moze reci sa je sve laz i o II ratu.
Vasa
Dugo vremena se cutalo o Jasenovcu, Diani Budisavljevic i najvecoj akciji spasavanja dece u II Svetskom ratu. Sa ekipom volontera, Diana je iz ustaskih ruku otela oko 12 000 dece i smestila ih u obdanista, prihvatilista Crvenog krsta i porodice. U Hrvatskoj je snimljen film "Dnevnik Diane Budisavljevic" koji je dobio Zlatnu arenu. Film je uvrsten u skolski program u Hrvatskoj. Nadam se da Beograd nece zaboraviti Dianu i da ce joj postaviti spomenik na Savskom keju, kao sto je predvidjeno
Lu
Apsolutno se slažem da svi ti hrabri ljudi koji su spašavali ljude u tom monstruoznom vremenu zaslužuju veliko poštovanje.
Vasa
Imate pravo Lu, deca su smestana i u zagrebacke familije i u Karitasove domove. Roditelji koji su preziveli ofanzivu, slati su ili u logor Jasenovac ili u Nemacku na rad. Svi koji su tada spasavali decu (i ljude svih vera i nacija), zasluzuju nase postovanje i spomenik.
Прикажи још одговора
Предраг Давидовић
Важно је указати на све што би на било који начин могло значити ревизију историје..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.