Мотику у (онлајн) шаке

Нови Сад – Школска мотика у Пољопривредној школи у Футогу била је на почетку пандемије короне више у рукама наставника него ђака. У то време, које је одреда закључало школе, испразнило учионице и покренуло онлајн наставу, требало је одржавати велику школску економију. Она има помоћне раднике, али овде је и четрдесет хектара земље на којој ђаци уче да сеју и узгајају махом ратарске културе. Постоје и штале и обори где уче и да се старају о кравама, свињама, коњима, козама и другим животињама из сточног фонда школе.

„Без праксе, оно што уче просто не пије воду”, каже за „Политику” Љубица Пајић, координаторка практичне наставе ове пољопривредне школе, где се сада 635 ученика образује за осам ускостручних профила.

Она за наш лист говори да када је у прошлом периоду кренула онлајн настава, биљке су већ биле посејане, али деца након тога једно време нису долазила због епидемије. Зато су њихови наставници на школском имању фотографисали и снимали видео-прилоге за часове на даљину. Тако су ученици могли да виде како се биљке подижу, како изгледају у фазама развоја, имају ли знакова болести или инсекте. Све што су наставници приметили на терену показали су деци.

Досад ове школске године ђаци Пољопривредне школе у Футогу нису имали такву врсте наставе, али су остали утисци наставника и родитеља да је пандемија, која траје две године, много тога изменила у ђачком животу. Пред стручним школама је при томе био нарочит изазов, не само у области пољопривреде већ рецимо и медицине, где се поставља питање како онлајн научити давање инјекције.

Судећи по искуству футошке школе, труд наставника је у тим приликама био ванредан, али се питања о стеченој пракси не могу искључити.

„Наравно, далеко је то од онога што би ђаци урадили да су били на економији јер друкчије је кад држите биљку у руци, када је видите уживо. Али професори су се истински потрудили да им покажу и објасне”, наводи Пајићева.

Цело друштво, према њеним речима, а не само ова школа, па чак не само ни пракса него и теорија у настави, суочени су с проблемима током пандемије. И ученици су у том периоду, сматра она, много изгубили јер живу реч, контакте са биљкама и животињама и рад у учионици није могао заменити тај начин рада.

С таквим искуством, али и повратком у школе, какав се пресек стања може очекивати на овом полугодишту и шта треба да очекују ученици? Помоћница директора у овој школи Биљана Миловановић, задужена за теоријску наставу, каже за наш лист како не може да коментарише иницијативу која је у јавности покренута за то да се оцене више не закључују на полугодишту.

„Верујем да постоји притисак поводом оцењивања јер све се своди на то да је оцена главна. Али мислим да је иницијатива на дугом штапу, потребне су измене закона. Ми ћемо крајем децембра имати пресек, али мислим да то неће бити велико одступање од досадашњих полугодишта. Значајно је то што смо се вратили у школу и морамо ученике вратити у уобичајене токове”, каже она.

Од овог септембра, како смо чули, деца се овде полако враћају у такав ток, а школи је циљ да она ту чују и виде шта каже струка, да науче најактуелније и како правилно да раде у пољопривреди јер неки ученици су већ загазили у оранице на имањима која имају код куће.