"Просвјета" – баштиник српске културне традиције

Брчко – Српско просветно и културно друштво "Просвјета" у Брчком изданак је једног разгранатог породичног стабла, чији корени сежу у давну 1902. годину. Тада га је под тим именом у Сарајеву основала група српских родољуба, културних посленика, међу којима беше и угледних имена од пера и речи, попут Светозара Ћоровића и Алексе Шантића... У прошлости, његово деловање, као и многих других националних културних друштава у Босни и Херцеговини, често је забрањивано. Најдужи период важења забране је онај започет 1949. године пошто је комунистичка власт ФНРЈ издала декрет који је био на снази све до 1990. године, када долази до обнављања рада друштва, прво Главног одбора у Сарајеву, а убрзо потом и општинских одбора широм БиХ.

У Брчком је општински одбор "Просвјете" обновљен 18. маја 1991. године, када је одржана свечана скупштина друштва. Први председник обновљене "Просвјете" у овом граду био је проф. Никола Босић.

Српско просветно и културно друштво "Просвјета" баштини и негује, чувајући од заборава и људског немара, традиционалне духовне вредности српског народа. Већину чланова брчанске "Просвјете" чине фолклористи. Јуниорска фолклорна селекција овог друштва освојила је прво место на Дечјем фестивалу фолклора Републике Српске у Зворнику 2005. године. У лето претходне године, на престижном Међународном фестивалу дечјег фолклора у грчком граду Кардиса, брчански малишани били су убедљиво најбољи. Где год су гостовали, поготово у иностранству (Грчка у више наврата, Турска, Бугарска, Македонија...), измамљивали су бурне аплаузе и неподељене симпатије и наклоност публике.

Поводом великог српског верског празника Видовдана, брчанска "Просвјета" сваке године угошћује пријатељска друштва која на пригодној смотри фолклора демонстрирају сву лепоту игара и раскошних ношњи. На овогодишњој Смотри српског фолклора у оквиру "Просвјетине" манифестације "Видовдански дани културе" учествовало је десетак културно-уметничких друштава из Републике Српске, Србије и Хрватске (КУД "Бобота" из истоименог места код Вуковара).

Под кровом СПКД "Просвјета" у Брчком делују и музичка секција, хор, рецитаторска секција, те певачка група "Вијенац" која негује посебну врсту изворног певања и са многих такмичења све чешће доноси вредне награде и признања. При друштву делује и драмски студио "Просвјетино позорје", који је 2003. и 2004. године поставио три запажене представе, међу којима и "Невидљиву птицу" која је квалитетом изборила учешће на угледном фестивалу "Кочићева сцена" у Приједору, где се окупљају углавном професионални позоришни ансамбли.

Највеће заслуге за успехе фолклорног ансамбла има његов уметнички руководилац Слободан – Бобан Радовић, док се све запаженији резултати певачке групе "Вијенац" највећим делом могу приписати Драгици Панић-Кашански која је и идејни творац овог музички даровитог састава. Бригу о хору и вокалној групи и музичкој секцији, уопште, предано води недавно пензионисани професор брчанске гимназије "Васо Пелагић" Спасоје Јефтић

Будући да се све време од обнављања рада друштва вредни "Просвјетини" посленици окупљају и раде у не баш условним, прилично мемљивим просторијама у згради, што су је својевремено од "класног непријатеља" (певачког збора Сестара милосрдница "Хрват") експроприсале комунистичке власти, где "станује" и брчански локални радио, у последње време су заокупљени тражењем решења за трајнији смештај. Власти дистрикта Брчко линеарно су доделиле за решавање стамбеног питања националних културних друштава – хрватског "Напретка", бошњачког "Препорода" и српског "Просвјета" – по 150.000 КМ. Чланове "Напретка" тај проблем је престао да мучи и пре него што је локална законодавна власт донела одлуку о додели новца друштвима која баштине и негују културу својих народа, јер им је враћено власништво над зградом која је већи део друге половине 20. века међу Брчацима била позната као Дом ЈНА (у последње време: Дом војске). Културни посленици окупљени у "Препороду" такође су на добром путу да следствено примени законских одредаба о реституцији добију прилично оронулу зграду "Ислахијета", па да је реновирају и оспособе за коришћење. Новчана средства од 150.000 КМ "Просвјети" су потребна да реши питање крова над главом бројним члановима фолклорне, вокалне, драмске, рецитаторске и других секција. Уздају се да ће у помоћ притећи бројни локални српски бизнисмени.