Амате из Ксалитле

Панчево – Уметност на папиру амате из мексичке Ксалитле у држави Гереро говори о народу богате историје и традиције и темама које се тичу њиховог живота и различитих друштвених, економских и религиозних догађаја, као што су риболов, пољопривреда, сточарство, празници, ритуали, а некада се ради о једноставном приказу природе. Карактеристичног колорита, 28 слика колекције „Ксалитле” потичу и део су уметничке збирке Амбасаде Мексика у Србији, а до 18. децембра биће изложене у Галерији Милорада Бате Михаиловића у Панчеву.

– Oно што је специфично за ове радове јесте да су настали једном веома древном техником. Реч је о специфичној изради папира од одређене врсте фикуса и тај папир се зове амате. Оно, такође видљиво, јесу мотиви везани за свакодневицу, за живот људи који се баве овом врстом изражавања. Посебан је и заиста интензиван колорит, а пигмент је врло специфичан, од природних материја, који се, како видимо, одржао до данас иако су радови стари више од 150 година – истиче Ивана Маркез Филиповић, уредница програма визуелних уметности Културног центра у Панчеву.

Сачињене у јединственој техници, изложене слике најпре подсећају на огромни значај папира током историје за најразличитије културе, јер он, све до данас, представља готово неопходно средство за записивање и ширење знања. Већ у 105. години пре наше ере производио се у Кини од коре дуда, касније је његово коришћење проширено на Дамаск, а одатле на Стари континент. Према историчарима, за папир се на Мезоамеричкој висоравни знало пре него у Европи. Производио се од коре различитих врста стабала из породице дуда, познате под заједничким називом амате. Сама реч аматл (дудињак или смокварник) потиче из науатл језика и њом су Индиоси означавали папир добијен из стабла.

Рубен Гаљегос, Добар дан

Народи на подручју мексичке висоравни сакупљали су кору дрвета врсте фикус, потапали је и кували у води с кречом да би постигли танке фолије биљно-влакнасте масе. Могле су се разликовати по форми и густини у складу с наменом за коју је предвиђен папир (за писање или за израду украса). Након тога фолије су сушили на сунцу како би достигле нијансу од светле до тамнe окер боје и наборану текстуру, а финални арак је папир амате, који се производио у великим количинама и био је веома цењен међу старим Мексиканцима.

– Овом изложбом представљамо део великог колажа традиције Мексика. Захваљујући дрвету амату, и уз помоћ боја, могу се видети штампа или слике које представљају историју, културу, па чак и забаву. Пре него су Шпанци дошли на подручје Мексика, аутохтоно становништво је користило ове технике и у другим областима, као што је медицина. Традиционално, овај папир се користио за враћање и ритуале посвећене оздрављењу или за призивање обилних киша и добре жетве – напоменуо је Хуан Роберто Гонзалес Рамирес, министар, заменик шефа мисије амбасаде Мексика.

Папир амате је коришћен и за кодексе у којима су записивана научна и религиозна знања, историјски односи, административни подаци. Током колонијалног доба његова употреба је била забрањена, што је претило да се традиција папира Мексика готово изгуби. Захваљујући отомима из Сан Паблито Пауатлана, урођеничког сеоцета смештеног на северним планинама државе Пуебла, у готово неприступачној области, која је током периода шпанске колоније служила као уточиште Индиоса, занатска израда папира је преживела до данас. Сада његова производња – за потребе народних сликара из области реке Балсас у Гереру, који важе за одличне цртаче на керамици, а своја знања су пренели и на сликање на мексичком папиру амате – доживљава своје златно доба, захваљујући напорима Индиоса из племена Отоми и Науа, којим је оживљена једна од најлепших и најоригиналнијих традиција америчког континента.

Магичне руке уметника

Ксалитла се налази у области Тепекоакуилко де Трухано државе Гереро, а њен назив би могао да се преведе као „место које обилује песком”. Народ који ту живи говори науатл дијалектом, а сама област је центар збивања мексичких Индијанаца, где је дивно посматрати како магичне руке њихових уметника успевају импресивном спретношћу да претворе обичан комад дрвета или комад блата у право уметничко дело.