Ђаци падају због „страшне тројке”

Прошле године више од 10 одсто београдских средњошколаца који похађају завршне разреде полагало је поправни испит – тачније од 30.330 ученика на поправни испит изашло је 3.590 ђака, а 683 је понављало разред.

Према подацима Републичког завода за статистику и информатику, највише понављача било је у школама из подручја електротехнике, 132 није завршило разред, и машинства и обраде метала – није прошло њих 104. Такве проблеме најмање имају ђаци природно-математичких смерова, понављало је свега десеторо, а из области шумарства и обраде дрвета 14 ученика није завршило разред.

Свакодневица, ноћни изласци, начин облачења и опхођења према наставницима, све је то променљиво у ученичком животу, али једна ствар, изгледа, остаје непролазна – математика, физика и хемија традиционално су најтежи предмети у средњој школи. Просветни радници кажу да највећи број ђака пада на поправном испиту или понавља разред због ове „страшне тројке”.

– Највише ђака на поправном испиту, више од десет одсто од укупног броја ученика, полагаће поправни испит из математике, а слична ситуација је и у другим средњим стручним школама – каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, иначе професор математике у Школи за негу лепоте.

Природне науке ђацима би ишле много лакше када би у школама постојале добро опремљене лабораторије, јер лабораторијске вежбе су једини начин да ђаци добро савладају градиво, сматра Антић.

– Настава физике, математике и хемије не може да се изводи уз помоћ „штапа и канапа”, нити су довољне само табла и креда. Без практичних вежби, учење се своди на учење формула напамет и неразумевање градива – истиче Антић.

Средњошколцима у стручним школама, осим ових, главобоље задају и поједини стручни предмети, гимназијалци с природно-математичког смера у августу најчешће полажу математику, физику и хемију, док њиховим другарима са друштвеног смера лето загорчава највише латински.

Председник Форума средњих стручних школа истиче да је број понављача у првом разреду већи него у осталим, као и да више од 10 одсто ученика не заврши први разред.

– Они се исписују, прелазе у друге школе, прекидају школовање због удаје, лошег материјалног стања, породичних проблема. Број ђака који се исписују забрињавајуће је велики, а не треба заборавити ни колико држава губи новца на ученицима који падају годину, будући да се за сваког ђака у средњим стручним школама из државног буџета издваја око 800 евра – упозорава Антић.

Од 9.144 гимназијалца у Београду, њих 72 није завршило разред, што је нешто мање од један одсто. Такав податак указује на то да су гимназије остале примамљиве најбољим ђацима, који и у средњој школи остварују добре резултате. Слично као у Београду, гимназијалци у другим градовима Србије углавном немају веће проблеме да упишу следећи разред. У Првој крагујевачкој гимназији, од 1.100 ученика разред понавља око 10.

– Немамо проблема са понављачима и ове године занемарљиво мали број ђака упућен је на поправни испит. Понављају најчешће они који не желе да уче, нису уписали школу коју су хтели или имају неких породичних проблема – каже Славица Петковић, директорка Прве крагујевачке гимназије.

Ђаци који у августу полажу поправни испит највише „падају” због физике и математике, каже Петковићева и додаје да ученици са природно-математичког и друштвено-језичког смера остварују сличан успех у учењу.

– Не изненађује ме податак да око 10 одсто средњошколаца иде на поправни испит, јер мислим да и друштвена клима и поремећен систем вредности увелико доприносе томе. Ипак, ако с друге стране имамо 10 одсто изванредних ђака који постижу натпросечне резултате, мислим да онда постоји равнотежа између оних са најбољим и оних са најлошијим резултатима – мисли Петковићева.