Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

"Винске цесте" из Црмнице

"Винске цесте" из Црмнице
Скадарско језеро: неискоришћено туристичко благо (Фото "Политика")

Бар – Новина у туристичко-угоститељској понуди Црне Горе тек протеклог лета били су домаћи прехрамбени производи из нетакнуте природе надомак Скадарског језера. Афирмисани су кроз пројекат "Винске цесте", који је подразумевао оспособљавање двадесетак винских подрума у сеоским кућама. Домаћини су гостима нудили вино из подрума уз црногорске специјалитете – сезонско поврће и воће, домаћи сир, пршуту сушену на диму буковог дрвета, јагњетину испод сача, специјалитете од козјег меса, шарана (крапа) из Скадарског језера спремљеног на више начина...

Гости, а било их је из многих земаља, посебно из Немачке, Француске и Русије, упознали су, поред осталог, традицију узгоја две аутохтоне сорте винове лозе – "вранца" и "кратошије".

– "Винске цесте" нуде ново, оригинално путовање у којем може да се осети лепота аутентичних камених кућа са винским подрумима који одишу дахом прошлости, али нуде и упознавање са свакодневицом данашњих винара – каже доктор биотехничких наука Светозар Савић, један од иницијатора овог пројекта.

Експерти за виноградарство, представници Агенције за мала и средња предузећа и немачке Службе за техничку сарадњу (ГТЗ), у другој половини прошле године обишли су винске подруме у селима око Скадарског језера, односно старе конобе и оценили да њих двадесетак задовољава критеријуме – од квалитета вина до хигијенских услова и укупне услужне делатности.

ГТЗ је финансирао израду идејног решења за лого "Винске цесте" и организовао едукативна путовања црногорских виноградара у Хрватску и Немачку, а почетком године објављена је тројезична брошура Винских цеста "Монтенегро – вински пут".

Ради афирмације виноградарства у скадарском басену, Министарство пољопривреде је у протеклих неколико година поделило око 70.000 калемова винове лозе, док су их виноградари купили још око 10.000 по веома повољним ценама. У протеклих шест година само чланови Удружења виноградара и винара Црмница засадили су 15 хектара нових винограда.

Др Савић каже да је оваква врста туристичке понуде, која подразумева услугу на кућном прагу, уз минимална улагања, погодна због тога што потенцијалном туристи омогућава да ужива у природном сеоском амбијенту, добром вину, у храни без штетних састојака, планинарењу и спортском риболову и обиласку Скадарског језера, а и море је близу. На овај начин се употпуњује туристичка услуга која се обично заснива на евентуалном ноћењу и сервирању јела у ресторанима и кафанама.

Странци не крију да највише, ипак, уживају у вину.

Најважнији део пројекта "Винске цесте" управо је понуда аутохтоних вина.

– Ово је један од начина да се обогати туристичка понуда Црне Горе, али је најважније што ће ово заборављено сеоско подручје оживети и показати да има шта да понуди – сматра др Савић.

Иво и Радмила Укшановић, из црмничког села Бољевићи, гостима су овог лета углавном припремали домаће специјалитете направљене од поврћа из њихове баште, а у понуди су били и домаћи сир, шаран и јегуља из Скадарског језера и, наравно, вино из њиховог подрума "Јовичића крш".

– Задовољни смо посетом странаца у првој години и надамо се да сезона није завршена, јер је Црмница најлепша од августа до октобра – каже брачни пар Укшановић. Њих двоје истичу да је посебна атракција за госте била што су у њиховом воћњаку сами могли да беру сезонско воће и – нису се устручавали.

Прва година пројекта "Винске цесте", према речима др Савића, оправдала је очекивања, али се његови прави ефекти тек очекују.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.