Колико су нам потребне литијумске батерије

У јавности је потпуно незапажено прошао текст „Србија и литијум” декана Шумарског факултета проф Ратка Ристића, недавно објављен у „Политици”. Аутор у тексту констатује да ће литијум-јонске батерије у аутомобилима на електрични погон врло брзо бити замењене натријум-јонским и графенским батеријама, које су знатно јефтиније.

Професор Ристић пише да најновија генерација натријум-јонских батерија показује све потребне перформансе уз мање трошкове производње и очување природне средине. Највећи светски произвођач батерија за електричне батерије ЦАТЛ, снабдевач корпорације „Тесла”, најавио је прелазак на масовну производњу натријум-јонских батерија уместо литијумских већ од 2023. године. Аутор даље пише да други највећи произвођач батерија за електричне аутомобиле ГАЦ најављује промоцију батерија за електричне аутомобиле од графена захваљујући којима возило након релативно кратког пуњења има аутономију од 800 километара.

Молио бих стручњаке за ову област да потврде или негирају ова сазнања професора Ристића јер је наша држава заинтересована за одобрење страним инвеститорима да наставе започети посао за који народ Јадра и околине сматра да угрожава његову егзистенцију. Ако се покаже да су ови наводи тачни, требало би обуставити даљу активност у вези с копањем руде јадарита и избећи конфронтације узнемирених становника с носиоцима овог посла.

Проф. др Раденко Тадић,
Нови Београд