Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сабор печалбара и неимара у Црној Трави

Сабор печалбара и неимара у Црној Трави
Звуци родног краја: део атмосфере са сабора у Црној Трави (Фото М. Момчиловић)

Црна Трава – Неколико година у Црној Трави се на дан Светог Прокопија, 21. јула, одржава Сабор печалбара и неимара. То је прилика да се бар једном у години окупе црнотравски печалбари из расејања, али не само они већ сви Црнотравци који су трбухом за крухом напустили родни крај.

Данас више нема печалбара у класичном смислу, већ је више реч о предузетницима, пројектантима, конструкторима. И на овај сабор дошли су успешни Црнотравци, власници грађевинских фирми и радњи, као и предузетници у другим областима. Скупу је присуствовао и архитекта Часлав Виденовић, који је пројектовао све важније зграде у Црној Трави, из Београда је дошао најстарији градитељ димњака Стојадин Аризановић(91), као и Црнотравци из Француске, Немачке, Швајцарске, Русије. Скупу су, као гости, присуствовали представници Министарства просвете и Министарства омладине и спорта који су у Црној Трави отворили канцеларију за младе.

– На планини Тумби традиционално се одржава вашар на који долазе житељи неколико црнотравских и лужничких села, па смо пре неколико година решили да организујемо окупљање Црнотраваца и у самој Црној Трави. Многи пре подне буду на Тумби, а увече дођу овде – каже за „Политику” Драган Стаменковић, директор Занатске задруге „Балкан”и заменик председника општине Црна Трава.

Циљ је, каже Стаменковић, да људи обиђу родна огњишта, да се друже са рођацима и пријатељима, да својој деци покажу крај у којем су им рођени преци. Сретну се и попричају црнотравски предузетници, размене мишљења о томе шта би могли да учине за свој завичај.

– Црнотравци су ушли у неимарске легенде као људи који су пола света изградили, али не и свој завичај. Волео бих да Црна Трава увек буде пуна као данас. У расејању је више од 100.000 Црнотраваца, а овде су остали само стари – додаје Стаменковић.

Носталгична сећања оживео је и Стојадин Аризановић чија специјализована радња за изградњу и одржавање фабричких димњака у Београду постоји већ седамдесет година.

– Није имало од чега да се живи и ми нисмо ни завршавали школе, већ смо као веома млади кретали у печалбу – каже овај неимар.

Иначе, некадашњи председник црнотравске општине, сада дописник лесковачког листа „Наша реч” Жика Јовановић написао је о Аризановићу књигу „Поглед са врха димњака” која је управо изашла из штампе и која је промовисана на скупу у Црној Трави.

Нажалост, изгледа да у „престоници неимарства” опада интересовање за грађевински посао. У овдашњој Грађевинској школи, из које су минулих деценија изашле бројне генерације успешних техничара и инжењера, у први разред је ове године уписано само четрнаесторо ученика који желе да се школују за грађевинске техничаре.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.