Сабор печалбара и неимара у Црној Трави

Црна Трава – Неколико година у Црној Трави се на дан Светог Прокопија, 21. јула, одржава Сабор печалбара и неимара. То је прилика да се бар једном у години окупе црнотравски печалбари из расејања, али не само они већ сви Црнотравци који су трбухом за крухом напустили родни крај.

Данас више нема печалбара у класичном смислу, већ је више реч о предузетницима, пројектантима, конструкторима. И на овај сабор дошли су успешни Црнотравци, власници грађевинских фирми и радњи, као и предузетници у другим областима. Скупу је присуствовао и архитекта Часлав Виденовић, који је пројектовао све важније зграде у Црној Трави, из Београда је дошао најстарији градитељ димњака Стојадин Аризановић(91), као и Црнотравци из Француске, Немачке, Швајцарске, Русије. Скупу су, као гости, присуствовали представници Министарства просвете и Министарства омладине и спорта који су у Црној Трави отворили канцеларију за младе.

– На планини Тумби традиционално се одржава вашар на који долазе житељи неколико црнотравских и лужничких села, па смо пре неколико година решили да организујемо окупљање Црнотраваца и у самој Црној Трави. Многи пре подне буду на Тумби, а увече дођу овде – каже за „Политику” Драган Стаменковић, директор Занатске задруге „Балкан”и заменик председника општине Црна Трава.

Циљ је, каже Стаменковић, да људи обиђу родна огњишта, да се друже са рођацима и пријатељима, да својој деци покажу крај у којем су им рођени преци. Сретну се и попричају црнотравски предузетници, размене мишљења о томе шта би могли да учине за свој завичај.

– Црнотравци су ушли у неимарске легенде као људи који су пола света изградили, али не и свој завичај. Волео бих да Црна Трава увек буде пуна као данас. У расејању је више од 100.000 Црнотраваца, а овде су остали само стари – додаје Стаменковић.

Носталгична сећања оживео је и Стојадин Аризановић чија специјализована радња за изградњу и одржавање фабричких димњака у Београду постоји већ седамдесет година.

– Није имало од чега да се живи и ми нисмо ни завршавали школе, већ смо као веома млади кретали у печалбу – каже овај неимар.

Иначе, некадашњи председник црнотравске општине, сада дописник лесковачког листа „Наша реч” Жика Јовановић написао је о Аризановићу књигу „Поглед са врха димњака” која је управо изашла из штампе и која је промовисана на скупу у Црној Трави.

Нажалост, изгледа да у „престоници неимарства” опада интересовање за грађевински посао. У овдашњој Грађевинској школи, из које су минулих деценија изашле бројне генерације успешних техничара и инжењера, у први разред је ове године уписано само четрнаесторо ученика који желе да се школују за грађевинске техничаре.