„Галеб” кружи над „Заваривачем”

Додатни рок за достављање тендерских понуда за куповину државног пакета акција (40 одсто) врањског предузећа „Заваривач” који је захтевао конзорцијум „Галеб груп” истиче 31. јула. Овај, други по реду, тендер могао би такође да пропадне јер су најозбиљнијег купца поколебали услови по којима се позната фабрика машиноградње продаје.

Радослав Веселиновић, први човек шабачког „Галеба”, рекао је да су прилично обесхрабрени увидом у стварно стање у врањском предузећу, али да још нису одустали од приватизације.

– Утврдили смо да „Заваривач” дугује око пет милиона евра. Иако је држава спремна да отпише око 800 хиљада евра, дуг који остаје превелики је терет за предузеће. Такође, приликом обиласка фабрике проценили смо да је вредност имовине прецењена у односу на податке из нама достављене документације – рекао је Веселиновић.

Дугови су, по свој прилици, препрека о коју се саплићу заинтересовани за куповину „Заваривача”. Упркос чињеницама да добро послује и да је у последње три године извоз, пре свега у Немачку, петоструко увећан, раније су отказани најављени доласци дугогодишњих партнера фабрике („Сименс”, „Аренс”…) у Врање. Такође, иако је рок за понуде приликом првог тендера продужаван два пута, аустријска компанија „Палфингер”, тада најзаинтересованија за куповину, одустала је јер нису испуњени додатни услови које је захтевала.

Држава се због тога одлучила да распише нови тендер на коме нуди свој пакет акција (40 одсто), али ће, по свој прилици, ускоро позвати и мале акционаре да се прикључе продаји. Прошлог октобра, у време првог тендера, акције су вределе 8.000 динара. Данас је њихова вредност на Београдској берзи 3.700 динара.

„Галеб”, осим дугова, помало страхује и од захтева синдиката у „Заваривачу”.

– Колективни уговор закључен 23. априла 2007. године је прилично рестриктиван. Према њему радници би, у случају социјалног програма, требало да добију 500 евра по години стажа, а ми бисмо могли да понудимо највише 150. Предвиђено је и повећање плата за десет одсто непосредно по преузимању предузећа. После овога, уговор подразумева још једно повећање од двадесет одсто. Нисмо против стимулације радника бољим зарадама, али у складу са пословним резултатима, а не „на лепе очи” – изјавио је Веселиновић.

Он је објаснио и да би конзорцијум „Галеб груп”, са тридесетогодишњим искуством и знањем стеченим приликом тендерске куповине неколико данас успешних предузећа, могао да постигне успех и у „Заваривачу”.

– Фабрике машиноградње попут врањске су потребне Србији и било би штета да и овај тендер пропадне. Имамо прилику и могућност да додатно повећамо извоз. Желимо да купимо ово велико предузеће јер је то изазов, али ако услови остану неповољни, могуће је да ћемо одустати – најавио је први човек „Галеб група”, остављајући отворена врата за разговор са синдикатом „Заваривача”.

Званично реаговање из врањског предузећа нисмо успели да добијемо. Упркос покушајима да ступимо у контакт са Србољубом Васиљевићем, директором, остали смо ускраћени за одговор руководства на примедбе из „Галеба”. Ипак, незванично сазнајемо да су у врањској фабрици изненађени изјавама Веселиновића.

– Неозбиљно је да на основу једног обиласка фабрике људи из „Галеба” закључе да „Заваривач” дугује пет милиона евра и „има прецењену имовину”. Наши дугови су несумњиво мањи, а имамо и много неисплаћених потраживања. Што се вредности имовине тиче, само прошле године смо направили нову фабрику у коју смо уложили око два милиона евра. На крају, нико „Галеб” не „бије по ушима” да купи наше предузеће. Ако им услови не одговарају, нека одустану – поручено је из „Заваривача”.