Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Новац бачен у ветар

Колика је сигурност снабдевања струјом из ветра и сунца најбоље показује пример ЕМС-а који је ових дана морао да увози најскупљу хаваријску струју јер на мрежи није било зелене енергије
(Фото А. Васиљевић)

Пре два дана на отвореној седници Владе Србије Јелена Матејић генерални директор Електромреже Србије (ЕМС), објаснила је да је ово предузеће морало да плаћа хаваријску електричну енергију из увоза по цени од чак 330 евра за мегават-сат због балансирања ветра, а при томе нисмо имали струју. Зато се поставило питање каква је корист од зелене енергије, ако ни у најтежим тренуцима, попут ових када нема довољно угља за производу струје, не може да помогне. Осим да направи додатни трошак.

Матејићева је јасно објаснила да ово предузеће врло води рачуна о неинертним изворима енергије који могу да угрожавају систем попут ветра и соларне енергије.

– Уколико они пређу 20 одсто укупног портфолија једне земље, врло је тешко балансирати систем. Ми смо на жалост ових дана имали и имаћемо прилике да видимо шта значи енергија из ветра која је падала до нуле, па на три мегавата до пуних 50, што је нама изазвало нужне трошкове да купујемо хаваријску струју која кошта до 330 евра – рекла је Матејићева.

Председник Србије Александар Вучић, да би појаснио целу ствар запитао је да ли то значи да смо плаћали и трошили новац због балансирања ветра, а нисмо имали ништа, на шта је директорка ЕМС-а одговорила потврдно. Додала је да је било момената када је нешто било на систему и када се покривао конзум, али на жалост дешавало се из дана у дан да смо имали најаву ове енергије, али да је није било. И онда сте у језивој ситуацији да увозите најскупљу струју.

– Слушао сам све могуће екологе и странце да ми соле памет. Жалим што сам их уопште слушао и знао сам да лажу – казао је председник Вучић након тога.

Поново се потврдила прича да зелена енергија ветар и сунце не могу да замене угаљ који је ових дана главна тема Србије. Јер, наквашен, помешан са јаловином и блатом довео је до гашења великог броја блокова у термоелектрани „Никола Тесла”. С правом се зато поставља питање да ли је новац од фидин тарифа (подстицаја које држава даје инвеститорима за производњу зелене енергије) требало паметније да се искористи. За градњу нових савремених термоблокова. Као и да ли су средства свих нас који кроз рачуне за струју сваког месеца плаћамо исте те инвеститоре да граде ветропаркове и постављају соларне панеле на које их Министарство енергетике свакодневно позива, бачена у воду. Изгледа да јесу.

Упитан каква је после свега наведеног сврха зелене енергије, осим да се задовоље нечији скупи интереси, а да при томе Србији неме струје када јој недостаје, проф. др Милан Радуновић виши консултант у инжењерској компанији Енергетски систем „Интегратор”, одговара да се сада на најбољи начин показује да је прича о користи обновљивих извора, о њиховом значају у енергетском смислу, велики промашај.

– Тај приступ је спроводила администрација, не енергетичари. Показало се да је Немачка морала да активира термоелектране јер није било довољно ветра да обезбеди енергију. Исто је и у Шпанији. Значи, да би Србија омогућила енергетску сигурност мора да се ослони на ресурс који има, то је угаљ – категоричан је наш саговорник.

Термоелектранама се не може (пре)судити на бази наших постојећих. Због старости, мале ефикасности (троше много угља за један мегават, велики су загађивачи). Зато треба градити заменске капацитете на угаљ, базиране на новим технологијама сагоревања, велике ефикасности, малог загађење. Циркуларна економија, додаје он.

Србији треба два пута по 500 мегавата заменских капацитета. То би био услов одрживости и сигурности система, али и допринос декарбонизацији јер би се за исту количину енергије ложило десетине хиљада тона мање угља, била би велика ефикасност котлова.

Наводи пример Пољске. У периоду када су почели транзицију пре десет година, изградили су 7.000 мегавата капацитета примењујући нове технологије. И њима је базна енергија зависна од угља.

– Разликујемо базну и билансну енергију. Базна је нешто што обезбеђује сигурност система и биланса која допуњује потребе али и подржава обновљиве изворе. Основно правило рада енергетског система (електроенергетског) је да се у сваком тренутку мора изједначити потреба потрошача са могућностима снабдевања. Могућност снабдевања подразумева производњу из сопствених капацитета или и из увоза. Када планирате, у дијаграму производње почињете од базне енергије коју можете произвести. На то се додају могућности зелене енергије. При томе мора се планирати да ли ветар дува, има ли сунца за солар. Ако тога нема онда се иде на увоз – каже проф. др Радуновић.

Приликом давања великог значаја обновљивим изворима није се водило рачуна о чињеници да за сваки мегават из ветра или солара у сваком моменту морамо имати балансну енергију, енергија која се користи кад нема ветра или сунца. Тако да зелена не може да замени угаљ, наглашава проф. Радуновић.

Коментари29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sloba
ma bitno da su uzete provizije, koga jos struja interesuje.
Stanislav
Svaki student ETF će vam reći da energetski sistem ne može opstane stabilno na vetru i suncu. Što ne znači da ih ne treba koristiti.
zoran
U clanku kazu da ni Nemacka ne moze da se osloni na obnovljive izvore energije i da je problem ako imas vise od 20% proizvodnje iz tih izvora jer eto sistem je nestabilan. A Nemacka prosle godine iz obnovljivih izvora (vetar/sunce) pokrila 46% godisnje potrosnje, a 2030 ce biti 65% - javni podatak, lako se nadje na www. Meni izgleda da je krenuo srpski ugalj lobi iz sve snage da promovise da bez njih ne mozemo.
zoran
@Stevan, borivoj m objasnio sve, ima puno elektro i mehanickih nacina (reverzibilne HE) da se energija stavi u "magacin". A Nemci smislili i da kada imaju viska struje da pune prikljucene elektricne automobile a kada je manjak da vade iz njihovih baterija. Auto pa i elektricni se koristi u proseku 1 sat dnevno a ostalih 23 prikljucen na kabl, i kako ce ih biti desetine miliona sa velikim baterijama bice dobro skladiste za energiju da se odlozi kada ima viska i da se uzme kada zatreba.
borivoj m
Za stevana Upravo zato postoje HE i elektrane na gas koje nadomeste tih nekoliko dana (pa i ceo mesec bez vetra i sunca). U medjuvremenu gas se cuva u skladistima a voda u akumulacijama. OI su ipak, osim same investicije koje ne opterecuju drzavu niti budzet jer se rade privatnim kapitalom, bolje resenje za ekonomsku proizvodnju struje koje ce nam trebati sve vise
Прикажи још одговора
seljak
A uz vjertrenjace idu i baterije pa kad nema vjetra ide struja iz baterija a kad bas usfali pali se nafta a vecina zemalja ovih normalnih ima rezerve koje se upale kad su batterije pri kraju...
CTEBAH
Батерије се пуне само ако има вишка, а то баш није тако чест случај... При том, складиштење мегавата у батеријама је најскупље складиштење које постоји.
kipreos
Energija dobijana iz vetrenjača i solarnih panela ima svoje dnevne flaktuacije, a to je nešto što mreža ne može da podnese, tako da je u sistemu potrebno imati mogućnost brzog otvaranja i zatvaranja sigurnosnih izvora energie. U našem slučaju, gde se najveći deo KW prizivodi iz uglja, a to nije tako laku upaliti ili ugasiti. Sve zemlje koje ulažu u obnovljive izvore imaju i rezerve u baterijama ili u hidro snazi. Kada ima viška KW oni se koriste da pumpaju vodu uzvodno, da bi se kasnije koristi
alisa
ili proizvodnja elektricne energije na gas. to je najbrzi nacin da se balancira sistem. sve vise se osigurava is skladistenja. u svakom slucaju proizvodjaci iz obnovljivih izvora su obavezni da sami placaju balansiranje.
borivoj m
U pravu ste, Upravo zato sluze akumulacione hidroelektrane (to su zapravo "vodene baterije") Smanji se potrosnja vode iz akumulacije kad ima viska energije na mrezi, a povecava se protok i proizvodnja kad energije nedostaje. Na taj nacin se cuva vodena masa za kriticne trenutke, koji se mere ne satima vec nedeljama. U EPS-u je na raspolaganju i akumulacija HE "Piva" od 360 MW u Crnoj Gori bas za vrsnu potrosnju jer je za to i izgradjena . Postoji i reverzibilna HE B. Basta sa istom namenom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.