Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Novac bačen u vetar

Kolika je sigurnost snabdevanja strujom iz vetra i sunca najbolje pokazuje primer EMS-a koji je ovih dana morao da uvozi najskuplju havarijsku struju jer na mreži nije bilo zelene energije
(Фото А. Васиљевић)

Pre dva dana na otvorenoj sednici Vlade Srbije Jelena Matejić generalni direktor Elektromreže Srbije (EMS), objasnila je da je ovo preduzeće moralo da plaća havarijsku električnu energiju iz uvoza po ceni od čak 330 evra za megavat-sat zbog balansiranja vetra, a pri tome nismo imali struju. Zato se postavilo pitanje kakva je korist od zelene energije, ako ni u najtežim trenucima, poput ovih kada nema dovoljno uglja za proizvodu struje, ne može da pomogne. Osim da napravi dodatni trošak.

Matejićeva je jasno objasnila da ovo preduzeće vrlo vodi računa o neinertnim izvorima energije koji mogu da ugrožavaju sistem poput vetra i solarne energije.

– Ukoliko oni pređu 20 odsto ukupnog portfolija jedne zemlje, vrlo je teško balansirati sistem. Mi smo na žalost ovih dana imali i imaćemo prilike da vidimo šta znači energija iz vetra koja je padala do nule, pa na tri megavata do punih 50, što je nama izazvalo nužne troškove da kupujemo havarijsku struju koja košta do 330 evra – rekla je Matejićeva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da bi pojasnio celu stvar zapitao je da li to znači da smo plaćali i trošili novac zbog balansiranja vetra, a nismo imali ništa, na šta je direktorka EMS-a odgovorila potvrdno. Dodala je da je bilo momenata kada je nešto bilo na sistemu i kada se pokrivao konzum, ali na žalost dešavalo se iz dana u dan da smo imali najavu ove energije, ali da je nije bilo. I onda ste u jezivoj situaciji da uvozite najskuplju struju.

– Slušao sam sve moguće ekologe i strance da mi sole pamet. Žalim što sam ih uopšte slušao i znao sam da lažu – kazao je predsednik Vučić nakon toga.

Ponovo se potvrdila priča da zelena energija vetar i sunce ne mogu da zamene ugalj koji je ovih dana glavna tema Srbije. Jer, nakvašen, pomešan sa jalovinom i blatom doveo je do gašenja velikog broja blokova u termoelektrani „Nikola Tesla”. S pravom se zato postavlja pitanje da li je novac od fidin tarifa (podsticaja koje država daje investitorima za proizvodnju zelene energije) trebalo pametnije da se iskoristi. Za gradnju novih savremenih termoblokova. Kao i da li su sredstva svih nas koji kroz račune za struju svakog meseca plaćamo iste te investitore da grade vetroparkove i postavljaju solarne panele na koje ih Ministarstvo energetike svakodnevno poziva, bačena u vodu. Izgleda da jesu.

Upitan kakva je posle svega navedenog svrha zelene energije, osim da se zadovolje nečiji skupi interesi, a da pri tome Srbiji neme struje kada joj nedostaje, prof. dr Milan Radunović viši konsultant u inženjerskoj kompaniji Energetski sistem „Integrator”, odgovara da se sada na najbolji način pokazuje da je priča o koristi obnovljivih izvora, o njihovom značaju u energetskom smislu, veliki promašaj.

– Taj pristup je sprovodila administracija, ne energetičari. Pokazalo se da je Nemačka morala da aktivira termoelektrane jer nije bilo dovoljno vetra da obezbedi energiju. Isto je i u Španiji. Znači, da bi Srbija omogućila energetsku sigurnost mora da se osloni na resurs koji ima, to je ugalj – kategoričan je naš sagovornik.

Termoelektranama se ne može (pre)suditi na bazi naših postojećih. Zbog starosti, male efikasnosti (troše mnogo uglja za jedan megavat, veliki su zagađivači). Zato treba graditi zamenske kapacitete na ugalj, bazirane na novim tehnologijama sagorevanja, velike efikasnosti, malog zagađenje. Cirkularna ekonomija, dodaje on.

Srbiji treba dva puta po 500 megavata zamenskih kapaciteta. To bi bio uslov održivosti i sigurnosti sistema, ali i doprinos dekarbonizaciji jer bi se za istu količinu energije ložilo desetine hiljada tona manje uglja, bila bi velika efikasnost kotlova.

Navodi primer Poljske. U periodu kada su počeli tranziciju pre deset godina, izgradili su 7.000 megavata kapaciteta primenjujući nove tehnologije. I njima je bazna energija zavisna od uglja.

– Razlikujemo baznu i bilansnu energiju. Bazna je nešto što obezbeđuje sigurnost sistema i bilansa koja dopunjuje potrebe ali i podržava obnovljive izvore. Osnovno pravilo rada energetskog sistema (elektroenergetskog) je da se u svakom trenutku mora izjednačiti potreba potrošača sa mogućnostima snabdevanja. Mogućnost snabdevanja podrazumeva proizvodnju iz sopstvenih kapaciteta ili i iz uvoza. Kada planirate, u dijagramu proizvodnje počinjete od bazne energije koju možete proizvesti. Na to se dodaju mogućnosti zelene energije. Pri tome mora se planirati da li vetar duva, ima li sunca za solar. Ako toga nema onda se ide na uvoz – kaže prof. dr Radunović.

Prilikom davanja velikog značaja obnovljivim izvorima nije se vodilo računa o činjenici da za svaki megavat iz vetra ili solara u svakom momentu moramo imati balansnu energiju, energija koja se koristi kad nema vetra ili sunca. Tako da zelena ne može da zameni ugalj, naglašava prof. Radunović.

Komentari29
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sloba
ma bitno da su uzete provizije, koga jos struja interesuje.
Stanislav
Svaki student ETF će vam reći da energetski sistem ne može opstane stabilno na vetru i suncu. Što ne znači da ih ne treba koristiti.
zoran
U clanku kazu da ni Nemacka ne moze da se osloni na obnovljive izvore energije i da je problem ako imas vise od 20% proizvodnje iz tih izvora jer eto sistem je nestabilan. A Nemacka prosle godine iz obnovljivih izvora (vetar/sunce) pokrila 46% godisnje potrosnje, a 2030 ce biti 65% - javni podatak, lako se nadje na www. Meni izgleda da je krenuo srpski ugalj lobi iz sve snage da promovise da bez njih ne mozemo.
zoran
@Stevan, borivoj m objasnio sve, ima puno elektro i mehanickih nacina (reverzibilne HE) da se energija stavi u "magacin". A Nemci smislili i da kada imaju viska struje da pune prikljucene elektricne automobile a kada je manjak da vade iz njihovih baterija. Auto pa i elektricni se koristi u proseku 1 sat dnevno a ostalih 23 prikljucen na kabl, i kako ce ih biti desetine miliona sa velikim baterijama bice dobro skladiste za energiju da se odlozi kada ima viska i da se uzme kada zatreba.
borivoj m
Za stevana Upravo zato postoje HE i elektrane na gas koje nadomeste tih nekoliko dana (pa i ceo mesec bez vetra i sunca). U medjuvremenu gas se cuva u skladistima a voda u akumulacijama. OI su ipak, osim same investicije koje ne opterecuju drzavu niti budzet jer se rade privatnim kapitalom, bolje resenje za ekonomsku proizvodnju struje koje ce nam trebati sve vise
Prikaži još odgovora
seljak
A uz vjertrenjace idu i baterije pa kad nema vjetra ide struja iz baterija a kad bas usfali pali se nafta a vecina zemalja ovih normalnih ima rezerve koje se upale kad su batterije pri kraju...
CTEBAH
Батерије се пуне само ако има вишка, а то баш није тако чест случај... При том, складиштење мегавата у батеријама је најскупље складиштење које постоји.
kipreos
Energija dobijana iz vetrenjača i solarnih panela ima svoje dnevne flaktuacije, a to je nešto što mreža ne može da podnese, tako da je u sistemu potrebno imati mogućnost brzog otvaranja i zatvaranja sigurnosnih izvora energie. U našem slučaju, gde se najveći deo KW prizivodi iz uglja, a to nije tako laku upaliti ili ugasiti. Sve zemlje koje ulažu u obnovljive izvore imaju i rezerve u baterijama ili u hidro snazi. Kada ima viška KW oni se koriste da pumpaju vodu uzvodno, da bi se kasnije koristi
alisa
ili proizvodnja elektricne energije na gas. to je najbrzi nacin da se balancira sistem. sve vise se osigurava is skladistenja. u svakom slucaju proizvodjaci iz obnovljivih izvora su obavezni da sami placaju balansiranje.
borivoj m
U pravu ste, Upravo zato sluze akumulacione hidroelektrane (to su zapravo "vodene baterije") Smanji se potrosnja vode iz akumulacije kad ima viska energije na mrezi, a povecava se protok i proizvodnja kad energije nedostaje. Na taj nacin se cuva vodena masa za kriticne trenutke, koji se mere ne satima vec nedeljama. U EPS-u je na raspolaganju i akumulacija HE "Piva" od 360 MW u Crnoj Gori bas za vrsnu potrosnju jer je za to i izgradjena . Postoji i reverzibilna HE B. Basta sa istom namenom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.