Обијачи станова воле лето

Одласку на годишњи одмор не радују се само они који путују, већ и лопови. Остављање празног стана јесте ризик, али уз добре мере заштите провалници могу да остану празних руку.

Лопови најчешће односе новац и злато, па се грађанима саветује да пре одласка на одмор обезбеде имовину.

– Има много могућности да се провалници одврате од упада у стан. Пре свега, применом одговарајућих техничких средстава међу које спадају видео надзор и интерфон. У поуздана средства заштите спадају и сигурносна блиндирана улазна врата и дупла брава – каже Угљеша Стешевић, шеф Одсека за сузбијање тешких крађа у београдском СУП-у.

У специјализованим продавницама од сигурносних врата код нас су најтраженија она кинеске производње јер су и најјефтинија. Цене се крећу од 12.000 до 16.000 динара. Међутим, продавци их не сврставају у сигурне и препоручују врата домаће производње, чије се цене крећу око 40.000 динара. Најсигурнија врата ипак су и најскупља. Њихова цена може да буде већа и од 120.000 динара.

Према речима нашег саговорника, провалници улазе у станове уколико из њих могу лако и неопажено да побегну кроз прозор, преко терасе или крова. На овај корак одлучују се ако су сигурни да у стану нема никога и да власници стана имају ствари од велике вредности.(/slika2)

– Постоји више начина на основу којих обијачи проверавају да ли у стану има неког од укућана. На пример, пуно поштанско сандуче, стално затворени прозори, спуштене ролетне, угашено светло... Звоњењем на улазним вратима, провером преко 988 и позивањем, остављањем ситних предмета између врата и рагастова, лопови могу такође да провере да ли је стан празан или није – истиче Стешевић.

Грађанима се саветује да кључеве од стана дају поверљивој особи ради свакодневног обиласка, да им пошта из сандучића буде редовно „склањана” а стан проветраван... Наравно, предмети од вредности најбоље је да буду у сефу банке. Цена закупа сефова готово је иста у свим банкама а креће се од 1.500 до 6.000 динара месечно.

– Препорука је да се кључеви од стана не остављају на радном столу, хотелској соби и другим лако доступним местима. Имали смо случај да је провалник у једном хотелу узео кључеве из просторије за спремачице, ушао у гостинску собу, узео оригиналне кључеве из торбе, преписао податке из личне карте и на тај начин дошао до адресе, нарезао кључ и на исти начин их вратио – каже Стешевић.

Статистика показује да је током летњих месеци прошле године обијено око 225 станова, а међу најугроженије општине спада Нови Београд.

Обијањем станова најчешће се баве наркомани и они који су већ осуђивани за слично кривично дело.

– Обично гледају како да на лакши начин уђу у стан, кроз отворен прозор, откључана врата или чак проналазе кључ испод отирача за обућу. Постоји и друга група лопова, такозвани професионалци – лица која су осуђивана за иста или слична кривична дела и они користе специјалан алат за обијање – чваке, ломилице и чешљеве – закључује Стешевић.

Уколико починилац буде ухваћен, за кривично дело обијања станова запрећена је затворска казна. Крадљивац може да буђе кажњен затвором од једне до осам година, а ако вредност украдених ствари прелази износ од 1.500.000 динара, следи казна затвора од две до десет година.