Јеванђеље по Милораду

Западне дипломате окупљене у Квинти признају да некадашњи дарлинг Запада, а сада највернији савезник Владимира Путина у региону вуче ка ескалацији, али се ограничавају на формулацију „неприхватљивог поступка”Милорад Додик прогурао је у Скупштини Републике Српске ризичну одлуку којом се српски ентитет повлачи из армије, судства и пореске управе – три стуба заједничке безбедности, владавине права и економског система и тиме се за корак приближава отцепљењу од Босне и Херцеговине.

Народна скупштина је у Бањалуци усвојила Декларацију о преносу „одузетих надлежности” са БиХ на РС на основу којих се ентитет повлачи из уставноправног поретка земље у области правосуђа, индиректних пореза, безбедности и одбране – што подразумева формирање војске РС након што би се распустиле оружане снаге БиХ које постоје од 2005.

Лидер Српске је дан после гласања најавио и да ће РС повући сав новац из заједничког буџета државе, око 130 милиона евра годишње, што је додатни удар суверенитету БиХ и подстрек сецесионистима. Рок да се одлуке спроведу је шест месеци.

Представници власти и опозиције из РС још од јула блокирају рад државних институција на нивоу БиХ, након што је бивши високи представник Валентин Инцко наметнуо измене Кривичног закона БиХ којима је забранио негирање геноцида почињеног у Сребреници 1995. Блокада је довела до тога да БиХ није усвојила буџет и има привремено финансирање. У новој декларацији се прецизира да су „сви закони које је наметао високи представник неуставни”.

Опозиција је бојкотовала гласање али је пре тога у бурној дебати упозоравала на огромне опасности једне овакве одлуке. „Грдно се вара ко год мисли да може без рата поделити војску БиХ, контролисати своју границу или вратити правосуђе под овласти РС”, поручио је председник опозиционе Српске демократске странке Мирко Шаровић.

Додик одлуку о преузимање четири кључне функције државе назива „Светом писмом”, али се одмах суочио са лавином критика и опозиције у Српској која је бојкотовала седницу и званичника у Сарајеву који га оптужују да отворено крши Дејтонски споразум и да својом политиком Босну враћа у време ратова.

Актуелни председавајући трочланог Председништва БиХ Жељко Комшић позвао је државно тужитељство да хитно покрене казнени поступак против Додика који је „и иницирао и осмислио” закључке Скупштине РС, као и против посланика који су изгласали Декларацију.

Бакир Изетбеговић, члан тројног Председништва БиХ из редова бошњачког народа, сматра да се ради о директном удару на Дејтон и уставноправни поредак БиХ.

„Правосудне институције БиХ дужне су да одлучно реагирају и хитно предузму кораке из своје надлежности. Исту обавезу имају и високи представник Кристијан Шмит, али и земље гаранти Дејтонског мировног споразума. Не сме бити никаквог одлагања или чекања рокова од шест месеци”.

Степен озбиљности ситуације изазван одлуком Скупштине РС потврђује и сусрет Жељка Комшића са представницима Удружења генерала БиХ. Генерали су дали безрезервну подршку државним органима БиХ у одбрани територијалног и политичког интегритета и ставили се на располагање државним институцијама. Поручили су да ће знати да се боре и изборе за једину домовину БиХ.

Одлуке из Бањалуке несумњиво ће негативно деловати на разговоре представника политичких партија у БиХ са делегацијама САД и Европске уније које предводе специјални амерички изасланик за изборну реформу Метју Палмер и директорка при Европској служби за спољне послове Ангелина Ајхорст.

Отцепљење РС би представљало корак ближе контроверзној идеји Српског света коју је у Београду лансирао министар унутрашњих послова Александар Вулин, а потпуно се уклапа у Додикове планове о уједињењу „две српске државе”.

Председник Александар Вучић оградио се од Вулиновог сценарија, али никада одлучно, упркос упозорења да би Српски свет могао катастрофално да утиче на мир у региону. Званични Београд није реаговао на одлуку Скупштине у Бањалуци, а изостанак јасне осуде Додиковог деловања свакако неће проћи неопажено.

Западне дипломате окупљене у Квинти признају да некадашњи дарлинг Запада, а сада највернији савезник Владимира Путина у региону вуче ка ескалацији, али се ограничавају на формулацију „неприхватљивог поступка”. Све је пропраћено бескорисним апелом владајућој коалицији у РС од које очекују да се „забрине” пошто „оспоравање Дејтонског оквира штети економским изгледима ентитета, прети стабилности земље и целог региона, те угрожава будућност БиХ у ЕУ”.

Потом се понављају фразе које разни изасланици годинама понављају: вратите се дијалогу, заборавите реторику деведесетих, изградите узајамно поверење и пронађите решење. Босна је умногоме нефункционална држава и зато што такве поруке слуша већ готово три деценије.

Стижу, ипак, прве реакције из Европе. Немачка министарка иностраних послова Аналена Бербок позвала је ЕУ да уведе санкције против Додика, али лидер Српске  – који је већ на црној листи Стејт департмента – није забринут и најављује контрамере уколико дође до казнених мера.

„Ако Немачка уведе санкције, узвратићемо. Нисам слеп да не знам шта су Америка и Немачка. Али моја порука је – претерали сте. Све сте учинили да замрзимо БиХ, а никада је нисмо ни волели”, каже Додик уверавајући грађане да РС неће изгубити западне инвеститоре. У свом бахатом стилу није припустио прилику да увреди босанске муслимане: „Бошњаци су научили да њима неко управља, а Срби не трпе туторе”.

Босном настављају да круже међународни изасланици поручујући да рата неће бити, али где рат није завршен, увек ће се наћи шачица будала која прети да га опет изазове. Рећи да у БиХ неће бити рата значи да рата ипак може бити. Што је и даље мало вероватно упркос опасним Додиковим играма.