Ко ће контролисати српско правосуђе

Уважени професоре Петров,

Обраћам Вам се као особи која је у јавности препозната као главни креатор уставних амандмана, али и као неко ко услед претпостављеног стручног и моралног капацитета сноси највећу одговорност за последице измена Устава. То уосталом произилази и из чињенице да сте истовремено професор уставног права и судија Уставног суда Републике Србије. Такође, ово обраћање је у директној вези с Вашим недавним интервјуом у „Политици” где сте изричито навели да ове уставне промене представљају заједнички успех науке, струке и политике. Велики број грађана у вези с тим изражава бојазан да уставне промене у својој бити представљају процес којим се под паролом независности правосуђе одваја од контроле народне суверености и предаје утицају других политичких и финансијских центара моћи. Управо ово нам се десило с Народном банком и целим банкарским системом који је под истом паролом независности потпао под сада већ директни утицај запада и Базела. Ово нам се догодило и са универзитетом, где професори такође бирају сами себе у оквиру састава који индиректно одређује СЦИ листа у приватном власништву „Томсон Ројтерс корпорације”. Дужност ми је стога да Вам у име тих забринутих грађана поучених претходним негативним искуствима поставим одређена питања, као што сматрам да је Ваша дужност да грађанима на та питања одговорите.

Да ли страхујете да ће измене Устава по којима ће судије саме себе бирати створити простор за непотизам и негативну селекцију судија и тужилаца, а касније и за преузимање контроле над правосуђем од стране финансијских и политичких центара моћи ван земље? Подсећам Вас да Соросева Фондација за отворено друштво већ финансира пројекат за стварање нових лидера за будуће реформе правосуђа а у коме учествују Друштво судија и Удружење тужилаца, као и друге НВО финансиране из иностранства, те да овакве пројекте преузимања правосуђа финансира свуда у свету.

У којим је другим успешним државама света на овакав начин „реформисано” правосуђе? У најмоћнијим европским државама, Немачкој, Француској, Италији, као и у САД, поступак именовања и разрешења судија контролишу директно скупштине и изабрани представници народа. Да ли сматрате да су и у тим државама судије под контролом политике (што је навођено као главни разлог за измене Устава у Србији) и да и у тим државама треба да се спроведу уставне реформе или сте пак на становишту да су судије у Србији много савесније, стручније, самосталније и са више интегритета од судија у тим државама и да им због тога контрола од стране представника народа није потребна?

Из ког разлога су чланови радне групе била лица која су јавности у Србији позната као представници невладиних организација Друштва судија Србије и Удружења тужилаца Србије, које организације су од стране Соросеве Фондације за отворено друштву биле финансиране за спровођење управо ових уставних промена? Коју улогу су процесу промене Устава имале друге Соросеве невладине организације као што је Јуком? Који је то мотив Фондације за отворено друштво да финансира уставне промене у Србији?

Да ли мислите да је нормално да једнопартијска скупштина мења Устав без икаквог консензуса у друштву? Због чега у радној групи није био ниједан представник опозиције и да ли се слажете да таква радна група нема неопходан демократски капацитет за тако важне промене, као што га нема ни Народна скупштина, коју чине искључиво представници власти? Напомињем да чак ни таква Народна скупштина није била јединствена у свом ставу о промени Устава и да је изостала сагласност ни мање ни више до председника Одбора за правосуђе, који је јавно изнео став да ће на референдуму гласати против предложених амандмана?

Да ли сматрате да то што сте у исто време били члан Венецијанске комисије и радне групе представља чињеницу која Вас доводи у сукоб интереса код промена Устава које од Србије захтева управо Венецијанска комисија, и ако не, због чега не?

Да ли мислите да ће убудуће Народна скупштина бити у стању да у предвиђеним роковима оствари квалификовану сагласност по питању личности истакнутих правника које би требало да бира у Високи савет судства или ће избор тих лица, услед немоћности постизања квалификоване већине, бити по правилу резервисан за носиоце функција, на начин предвиђен амандманима?

На који начин и помоћу којих механизама сте спречили стране па и домаће финансијске и политичке центре моћи да путем финансирања које и данас постоји и које очигледно сматрате легитимним, преузму суштинску контролу над поступком именовања и разрешења судија? На који начин сте остварили транспарентност тих процеса?

У нади да ћете јавности одговорити на ова питања и да ћемо тиме започети дебату о уставним променама која ће грађанима омогућити да заузму став о референдумском питању, колегијално Вас поздрављам.

Адвокат и потпредседник ДЈБ Суверенисти

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa