Није било „армије” чувара

Развејане су коначно прексиноћ све невероватне приче о томе да Радована Караџића чувају специјално обучени и њему лојални људи који су спремни да дају живот за бившег лидера босанских Срба, само да би га спасили од изручења Хашком трибуналу. И то не на подручју за које су сви листом, од званичника Трибунала у Хагу до српских званичника, веровали да користи за скривање (реч је о тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине), већ у околини Београда.

Око једног од најтраженијих бегунаца није било некаквих три прстена обезбеђења, нису га чували Американци због наводног споразума са Ричардом Холбруком, није постојао чак ни онај човек за кога се тврдило да има специјалан задатак да убије Караџића „како би га спасио од хашке тираније”. Био је сам, прерушен у урбаног и помало чудног заљубљеника у алтернативну медицину, који се вози градским аутобусом, упркос причама да се креће у друштву више десетина припадника своје личне преторијанске гарде.

Све приче о психијатру, гуслару, песнику, ратном лидеру босанских Срба, хашком оптуженику и испоставило се биоенергетичару, кога нису издржавали међународни дилери дроге или богати појединци који Хаг сматрају неправдом, како се до прекјуче сматрало, показале су се дакле као најобичнији митови.

Човек је једноставно годинама носио име Драгана Давида Дабића, угледног биоенергетичара, који је држао низ предавања у Београду и широм Србије. Издржавао се радећи у једној приватној ординацији у Београду која се бавила алтернативном медицином. Живео је као подстанар у Београду, често мењајући локације на којима је становао, не избегавајући при том да се појави у јавности. Нико није успео да у Драгану Давиду Дабићу препозна једног од најтраженијих бегунца за којим је била расписана награда од пет милиона долара. Станодавци, пацијенти и колеге из ординације алтернативне медицине једноставно су веровали да сарађују са човеком који не мари превише за класичне методе лечења. Последње пребивалиште му је било Нови Београд.

Караџић је ухапшен у добро испланираној акцији српских служби безбедности. Према нашим сазнањима, још пре неколико недеља Безбедносно- информативна агенција (БИА) дошла је до података о начину његовог скривања и месту његовог пребивалишта. Уследило је утврђивање његовог идентитета, да би сама акција хапшења била изведена у тренутку када се спремао да напусти Београд. Наводно је желео да оде на летњи одмор. Координатор Акционог тима за сарадњу са Хашким трибуналом Владимир Вукчевић назвао је то „тренутком за који се сматрало да је најбезбеднији и за Караџића и за припаднике служби безбедности”. Незванично, оперативци БИА су му пришли, легитимисали се и замолили га да крене са њима.

Расим Љајић, такође координатор Акционог тима за сарадњу са Хашким трибуналом, казао је јуче да се до Караџића дошло после праћења особа за које се претпостављало да су у мрежи помагача. Он и Вукчевић су навели да не могу више информација да износе, с обзиром на то да се још ради на реконструкцији кретања Караџића и да се оперативна сазнања могу користити у потрази за два преостала хашка бегунца. Вукчевић је, иначе, крајем прошле године тврдио да се Караџић крио у Београду 2004. године. На питање да ли је Караџић тада био на операцији у Београду и зашто тада није ухапшен, Вукчевић је рекао да о оперативним подацима не може да говори, нагласивши да је Караџићева супруга потврдила да је био у Београду те 2004. године и да се то накнадно сазнало.

Вукчевић је јуче поновио да је Караџића саслушао истражни судија прексиноћ, у један час после поноћи, да му је утврђен идентитет и уручена оптужница. Бранио се ћутањем.

Истражни судија је донео решење да су испуњени услови за његово изручење Хашком трибуналу, на које Караџић има право жалбе у року од три дана, о којој одлучује Ванрасправно веће Окружног суда у Београду.

Расим Љајић казао је да прекјучерашње хапшење Караџића показује да ми, као држава, не бирамо ни место ни време за хапшење оптуженика.

– Постојао је међународни притисак да се ухапси Младић, а мало ко је очекивао хапшење Караџића, али оперативна сазнања довела су до лоцирања и хапшења Караџића – рекао је Љајић.

Координатори су медијима приказали фотографију Караџића, која нимало не одговара његовом претходном изгледу. На њој се види стари човек, дугачке беле браде, брковима и белом косом и наочарима са диоптријом.

Јучерашњој конференцији за новинаре присуствовао је велики број домаћих и страних новинара и сниматеља у препуној сали „Београд” Палате Србије.

Њима није било омогућено да постављају питања, уз образложење да то има везе са оперативним радњама на лоцирању преостале двојице хашких бегунаца.