Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како су извештавали електронски медији

Како су извештавали електронски медији
Јучерашњи протест у Београду (Фото Танјуг)

Вест о хапшењу хашког оптуженика Радована Караџића Савет за националну безбедност објавио је у понедељак око 23 часа, што значи да су грађани Србије вести и информације о овом догађају у том тренутку, али и у сатима који су следили, могли да сазнају само из електронских медија.

Што се српских ТВ станица са националном фреквенцијом тиче, општи је закључак да су најспремније реаговале телевизије ТВ Фокс и ТВ Б92, које су одмах по објављивању вести о Караџићевом хапшењу кренуле са специјалним програмом, док Радио-телевизија Србије није прекидала редован програм, а све информације у вези са овим догађајем објављивала је у редовним информативним програмима.

Телевизија Фокс је прва јавила вест о хапшењу Радована Караџића и то три минуте после завршеткањихове редовне информативне емисије Вести у 23.Прво је кренуо крол са том вешћу, а у 23.22 извршни продуцент Информативне редакције Зоран Баранац је већ поново седео пред камерама и почео да води специјални програм, који је трајао све до 2 сата и 55 минута после поноћи.

– Када сам завршио вођење „Фокс вести”, отишао сам да још једном проверим мејл и видео да из Кабинета председника републике Бориса Тадића стиже саопштење Савета за националну безбедност о хапшењу Радована Караџића – каже за „Политику” Зоран Баранац и наставља – одмах сам, да бих то проверио, позвао телефоном Кабинет председника, добио потврду вести и одлучио да пустимо крол (траку са текстом у врху екрана). Схватио сам да ће се у светским и домаћим медијима водити битка, која ће се мерити у минутама и секундама, око тога ко ће први имати добро извештавање о овом догађају.

Током ванредне емисије, коју је Зоран Баранац водио високо професионално, одмерено, концентрисано и без вишка емоција, гледаоци су већ на самом почетку видели петоминутни документарни филм о Радовану Караџићу који је припремљен још пре годину дана. Одмах затим, Баранац је телефонским укључењима у емисију прибавио реаговања и мишљења на вест о хапшењу Караџића од Александра Вучића, Владана Батића, Ненада Чанка, Зорана Живковића, Наташе Кандић, Ивана Вејводе, Александра Радића, Флоренс Артман, Дејана Анастасијевића, Милоша Васића и многих других...ТВ Фокс је током ванредног програма емитовала и извештаје својих репортера Машана Лекића и Владимира Бобетића са Трга Републике и простора испред зграде Специјалног суда.

Слична је била реакција и запослених у медијској кући Б92. Одмах по пријему вести о Караџићевом хапшењу, на посао су стигли сви новинари и уредници, укључујући и Санду Савић, директорку информативног програма ТВ Б92, и Биљану Вујасиновић, уредницу информативног програма Радија Б92. Ванредни програм, и радијски и телевизијски, подразумевао је емитовање свих релевантних информација из Србије и света, укључење гостију, архивске снимке, документарни програм, реаговања политичара и аналитичара, извештај репортера са београдских улица, а програм је добро водио новинар Милош Милић.

Медијски јавни сервис Србије, такође, међу првима је пустио кајрон са вешћу о хапшењу Радована Караџића, али прексиноћ није имао специјалну емисију о томе. Информације поводом хапшења Караџића емитоване су у редовним информативним емисијама, али програм није прекидан.

– Ниједну информацију о хапшењу нисмо прећутали, али за разлику од неких других телевизија нисмо прекидали програм и правили специјалне емисије, већ смо све расположиве информације емитовали у редовним информативним програмима на сваких пола сата – каже Ненад Љ. Стефановић, главни и одговорни уредник Информативног програма РТС-а. – Не потцењујем значај те вести, не знам да ли је ико пустио пре нас, али стигла је непосредно пред трећи Дневник и ми смо је обрадили у тој информативној емисији – додаје Стефановић.

Ненад Љ. Стефановић наставља да не жели да се меша у рад других телевизија, али да је у њиховим специјалним емисијама запазио неке од гостију који нити имају везе са том темом, нити много знају о Караџићу. Његов став је да је боље смирено сачекати и направити добру емисију са гостима који су експерти за ту тему, као што РТС планира, него се истрчавати са лаицима.

На питање зашто РТС није преносио Си-Ен-Ен, као што су то радили раније у сличним ситуацијама, главни и одговорни уредник Информативног програма РТС-а кратко каже:

– А зашто бисмо преносили Си-Ен-Ен? У таквој ситуацији најмање ми је било важно шта о Караџићевом хапшењу мисли Лесли Кларк.

Мада нема националну фреквенцију већ се брине о информисању Београђана, ни РТВ Студио Б своје гледаоце није оставио без важних вести о којима је те ноћи брујао читав свет. Челни човек ове медијске куће Александар Тимофејев каже за „Политику” да је те ноћи на посао дошла комплетна екипа Информативног програма, да су припремили Вести у поноћ, а затим и ванредне у првом и другом сату уторка.

– Свесни да су ТВ Фокс и ТВ Б92 кренули са ванредним програмом, ми смо све релевантне информације спремали за ванредне вести, а истовремено смо припремали Јутарњи програм са ширим информацијама, гостима и реакцијама у земљи и свету на вест о хапшењу Радована Караџића – каже Александар Тимофејев.

ТВ Пинк не само да није прекидао редован програм, већ од вечерњих до јутарњих вести није емитовао ни једну информативну емисију. Само су пуштали кајрон са текстом да је у Београду ухапшен један од најтраженијих хашких оптуженика.

Стране телевизијске станице су дале велики медијски значај овој вести и после штурог саопштења брзо реаговале опширнијим вестима. Тако се, на пример, у студију Си-Ен-Ена убрзо нашао чувени новинар Волф Блицер, а уследила су и укључења шефа кореспондената ове ТВ куће Кристијан Аманпур из Париза, Вилијама Монгомерија из Брисела и Веслија Кларка... Би-Би-Си је у коментар о хапшењу Радована Караџића у свој програм, између осталих, укључио и лорда Дејвида Овена, а ХТВ је у 1.30 сати емитовала специјалну емисију посвећену хапшењу Радована Караџића.

М. Б. – Г. П. – Н. О.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.