Закони, власт и улица

Замислите да сте народни посланик – представник законодавне власти коју контролише једна политичка странка. Добијете задатак да по хитном поступку изгласате предлог измена и допуна закона о референдуму и народној иницијативи и ви то акламативно учините, без јавне дискусије и промишљања на тему да ли је предлог закона у целости добар? Речју, изгласали сте одлуку да за оверу сваког потписа грађани који покрећу иницијативу за расписивањe референдума морају да плате нотару таксу у износу од 40 динара. Познато вам је да 40 динара помножено са 100.000 потписа (колико је по Уставу потребно за покретање поменуте иницијативе), износи четири милиона динара те да ће такав износ унапред демотивисати просечног декинтираног грађанина да искористи своје Уставом загарантовано право. Ипак, не мори вас брига што сте подигли руку за класно устројен закон који само милионерима омогућава вршење суверенитета путем референдума и народне иницијативе. А онда, након  само недељу-две дана, добијете задатак да поново изгласате измене и допуне предлога закона о референдуму и народној иницијативи (овога пута без спорне таксе), које сте већ једном акламативно изгласали. И ви то опет чините без размишљања, и поново акламативно! Да ли би вас обузео стид пред грађанима које представљате на овако неозбиљан начин?

Замислите затим да сте део владе – извршне власти на чијој се челној позицији налази чланица оне исте странке која под контролом држи законодавну власт – скупштину. Написали сте предлог измена и допуна закона о референдуму и народној иницијативи, одлучили да преко овере потписа код нотара наплатите грађанима неотуђиво, самим тим ненаплативо, Уставом загарантовано право да покрећу иницијативе за расписивање референдума о битним питањима, решили да након само годину дана власт може поништити референдумске одлуке, и затим такав предлог галантно проследили скупштини на усвајање. Међутим, после само пар недеља добијате задатак да већ допуњени, измењени и потписани предлог закона о референдуму и народној иницијативи наново допуните и измените, и поново га предате народним посланицима на поновно усвајање. И ви то опет полетно чините премда тим чином потврђујете очигледну истину да је предлог закона који сте сматрали изузетно добрим, заправо изузетно лош. Да ли би вас било срам због чињенице да сте били спремни да протурите лош закон само да није било бурне реакције јавности?

Замислите на концу да сте председник државе и уједно председник странке која под контролом држи скупштину и владу. Хомо дуплекс, једном речју. Пре само недељу-две дана потписали сте предлог измена и допуна закона о референдуму и народној иницијативи којима ће се грађанима убудуће наплаћивати уживање основних Уставом загарантованих права (на петицију, на покретање референдума), који је пре тога усвојила скупштина под контролом странке на чијем се челу налазите, добивши га претходно од владе чија је председница истакнути кадар речене странке. Штавише, изговорили сте у камере како предлог закона о референдуму и народној иницијативи нећете мењати под притиском улице те да се то једино може десити ако вас убију или поразе на изборима. Укратко, тврдили сте како предлог закона не дате, пошто сте га већ потписали и пошто је он акламативно усвојен у једноумној скупштини. Али онда, само недељу дана касније (Уставни суд не беше стигао ни да трепне три пута), на владином асталу поново се обрео предлог измена и допуна закона о референдуму и народној иницијативи како би га извршна власт поново изменила и допунила, премда га је већ мењала и допуњавала, и наново га проследила скупштини на поновно акламативно изгласавање, а Вама на поновно потписивање већ потписаног – овога пута у складу са захтевима „улице”, како на ауторитарном језику гласи назив грађанског протеста. Да ли би вас било блам због тога што сте председник државе у којој не постоји подела власти?

Наиме, још од времена Шарла Монтескјеа подела власти подразумева узајамну контролу и равнотежу три њене гране – законодавне, извршне и судске, како ниједна од њих не би самовољно загосподарила друштвом или пала под контролу неког четвртог ентитета. Међутим, када се гране власти уплету под утицајем једне странке која представља стожер владајуће олигархије (лош облик владавине према Аристотелу), тада имате посла са системом у којем се равнотежа три гране власти погрешно поистовећује са коалиционом хармонијом партијских интереса. Власт левитира изнад Устава, премда га се декларативно придржава, избегавајући уставну обавезу да му се повинује, па отуда самовоља и лакоћа штанцовања лоших закона кројених и прекрајаних по мери интереса владајуће олигархије и стратешких тутора. С друге стране, без међусобне контроле и равнотеже три гране власти нема ни владавине права, ни независног судства, ни власти као сервиса грађана, ни уређене државе… Управо овако врли грађани уче своју децу, а онда доживе трансфер блама због неуравнотежених поступака владе, народних посланика и председника државе? Е баш због тога је сувишна свака полемика на тему да ли је и даље потребно протестовати и блокирати улице у Србији. Наравно да је потребно, докле год будемо црвенели и доживљавали трансфер блама због противуставних и псеудолегитимних поступака неподељене власти.

Социолог