Деци је постало нормално да поједу чипс уместо јабуке

Свако треће дете у Европи има проблем са гојазношћу или прекомерном тежином, а оно што највише забрињава јесте чињеница да рекламирање нездраве хране и даље махом тежи да допре до најмлађих. Маркетиншке кампање усмерене су управо на децу, због чега ће у следећој години један од послова европских законодавних власти бити доношење обавезујућих правила на нивоу ЕУ јер компаније, како наводи Европска потрошачка организација БЕУЦ, очигледно нису довољно одговорне када је реч о рекламирању нездраве хране. Такви подаци добијени су из кратког истраживања које је ова европска организација са десет својих чланица спровела још у пролеће ове године. Убрзо су многе институције, па и Светска здравствена организација, препознале и још једном истакле снажан утицај који рекламирање нездраве хране има на понашање деце и њихову исхрану. Међутим, како не постоје обавезујућа правила на нивоу Европске уније, препуштено је одговорности и доброј вољи компанија то како ће се односити према овом проблему. Требало би да ограниче рекламирање оваквих производа и да то ускладе с потребама за већим профитом, што је немогуће. До сада је постојала добровољна иницијатива коју су прихватиле велике европске прехрамбене компаније, али се она очигледно није довољно показала, а то су потврдили и сами потрошачи окупљени око идеје да се деца заштите од агресивног маркетинга који шкоди здрављу.

Испоставило се да многи производи за децу који се рекламирају ипак нису у складу с препорукама нутрициониста, у телевизијским емисијама које прате и деца има превише реклама које промовишу нездраве навике, а утврђено је и да се прекомерно користе маркетиншке тактике и у дигиталном свету, у којем најмлађи такође доста проводе време. У светлу оваквих недостатака потрошачке организације су на нивоу Европске уније покренуле иницијативу да се усвоје обавезујућа правила која би пре свега довела до драстичног смањења оваквог садржаја.

– Потребно је увести забрану оглашавања оваквих производа на интернету, укључујући и и веб-странице прехрамбених компанија и њихове налоге на друштвеним мрежама. Такође, у току дана, када деца највише прате телевизијски програм, требало би прекинути емитовање оваквих реклама, али и забранити примамљива паковања са омиљеним ликовима и маскотама које посебно могу да привуку децу – саопштено је из организације БЕУЦ. Моник Гојан, генерална директорка ове организације, објаснила је да препоруке које су до сада биле дате компанијама дефинитивно нису довољне да се ограничи оглашавање, нити се може рачунати на добру вољу или свест произвођача.

– То само служи да би компаније куповале време и уверавале нас да ће се понашати одговорно. У међувремену се на свим каналима оглашавања појављују огласи који децу једноставно уверавају да су то производи које би требало да конзумирају. Наше истраживање широм Европе показало нам је широк распон тактика које прехрамбена индустрија користи за рекламирање нездравих производа. Било да је реч о плесном изазову с газираним пићем на „Инстаграму”, чипсу у видео-игрици или привлачној реклами брзе хране у близини игралишта, деци је све представљено тако да је немогуће да не посегну за производима које би требало да конзумирају само повремено – каже Моник Гојан. Она додаје да најмлађи потрошачи живе у окружењу у ком се чини нормалним да пију газирана пића уместо воде или да поједу кесицу чипса уместо јабуке. Европска потрошачка организација, по свему судећи, неће више чекати, па се очекује да у следећој години покрене иницијативу да се оваква врста рекламирања нездраве хране деци заустави.

– Не можемо се понашати као да се ништа не дешава. Рекламе имају огроман утицај на децу, а суочавамо се са епидемијом гојазности. Овакав маркетинг ће само расти уколико га сада не зауставимо. Крајње је време да се ЕУ сабере и донесе правила о која се више нико неће оглушивати – навели су у БЕУЦ-у. Како је објаснила Амандин Гарде, професорка права са Универзитета у Ливерпулу, који је учествовао у овом истраживању, ЕУ према овом проблему има пасиван став већ више од двадесет година.

– Потребан је међународни консензус о овом проблему јер индустрија није показала довољно одговорности према деци и њиховим правима. Будуће законодавне реформе морају бити засноване на доказима, а не вери у индустрију – закључила је она. Иначе, БЕУЦ је са својих десет чланица још у пролеће ове године прикупио примере рекламирања нездраве хране, а одабрали су оне компаније које су своје производе у Европи рекламирале неодговорно према деци. Од 81 случаја који је пријављен, само је седам примедаба прихваћено. Седам реклама је повучено. Међутим, произвођачи су безобзирно наставили да рекламирају своје производе, све више преко друштвених мрежа, циљајући управо најмлађу публику.