Напушта ли Си Ђинпинг „виртуелну дипломатију”

Владимир Путин ће бити први страни лидер с којим ће се Си Ђинпинг лично видети после скоро две године, откако је у Пекингу у марту 2020. последњи пут угостио пакистанског председника Арифа Алвија. Договор о сусрету у фебруару, на Зимским олимпијским играма у Пекингу, пао је прошле недеље, током виртуелног састанка два државника. Си је рекао да се радује сусрету с Путином, да би заменик кинеског шефа дипломатије Ле Јученг касније потврдио да ће то бити састанак „лицем у лице”.

Упркос неколико виртуелних састанака са светским лидерима – Бајденом, Меркеловом, Макроном и Џонсоном – упадљиво одсуство Си Ђинпинга с међународне сцене од избијања пандемије короне закомпликовало је амбицију Кине да се позиционира као алтернатива америчком лидерству. Период откад је кинески председник престао да путује ван граница земље поклопио се и с погоршањем односа Пекинга са западним центрима моћи. Си је последњи пут напустио Кину у јануару 2020, кад је отишао у Мјанмар. Само неколико дана после те посете кинески председник је наредио затварање Вухана, града у којем је избила епидемија ковида 19.

Председници Кине и Русије су једина два лидера која нису присуствовала самиту Групе 20 у Риму у октобру, а нису дошли ни на Климатску конференцију ЦОП26 у Глазгову. Амерички председник Џозеф Бајден у Глазгову је због тога чак јавно укорио другу највећу економију света рекавши: „Кина је одсутна”.

Пре само пет година, у говору на Светском економском форуму у Давосу, Си Ђинпинг се представио као чувар мултинационалног поретка, док је председник Доналд Трамп гурао изолационистичку агенду „Америка на првом месту”. Али, откако је кинески председник због пандемије престао да путује ван земље, све му је теже да буде у тој улози.

Према процени Нила Томаса, аналитичара Групе Евроазија, пре избијања пандемије Си Ђинпинг је посећивао у просеку 14 земаља годишње. Кинески председник је у иностранству у току једне године проводио 34 дана, што је знатно више од Барака Обаме (25) или Доналда Трампа (23).

„Ако би Си напустио Кину, по повратку у Пекинг морао би да се придржава строгих ковид протокола или би ризиковао критику да је изнад правила која важе за све”, каже за „Њујорк тајмс” Рајан Хас, виши сарадник на Институту Брукингс, који је у Обаминој администрацији био директор за Кину у Савету за националну безбедност.

У ситуацији када и Русија и Кина имају све више неспоразума са западним партнерима, прва због Украјине, друга због Тајвана, долазак Путина на Зимске олимпијске игре неће само додатно ојачати односе две земље, већ би могао да буде и знак да Си напушта „виртуелну дипломатију”. Поготово откако су САД започеле међународну кампању дипломатског бојкота Олимпијских игара због наводног наставка „геноцида” у аутономној покрајини Синђанг и других кршења људских права.

„Си ће морати да присуствује Олимпијским играма, а онда су састанци са страним лидерима који дођу у Пекинг неизбежни. Мислим да би то могло да буде сигнал поновног отварања Кине после двогодишњих рестрикција”, каже за „Саут Чајна морнинг пост” Јун Суен, директор кинеског програма Стимсон у Вашингтону.

Сусрет Сија и Путина по оцени Џао Кеђина из Карнеги центра биће састанак старих пријатеља, који ће само демонстрирати снагу кинеско-руских односа. Будући да ће церемонији отварања Олимпијских игара присуствовати и Антонио Гутерес, генерални секретар УН, Џао очекује да би и он могао да се лично види са Сијем.

Кинески званичници су претходних месеци своје колеге из иностранства примали уз поштовање ригорозних мера здравствене заштите, и то ван престонице. Тако се кинески шеф дипломатије Ванг Ји недавно састао са неколико својих иностраних колега у Анђију у источној провинцији Џеђанг.

Према дипломатским изворима, сваки од кинеских представника који је присуствовао тим састанцима морао је потом да проведе недељу дана у карантину у Анђију, и још по једну седмицу у кућној изолацији по повратку у Пекинг.

Ши Јинхонг, професор међународних односа на Универзитету Женмин, каже да је пандемија пореметила планове и довела до тога да није лако предвидети да ли ће бити нових личних састанака с иностраним представницима. Како каже, због кинеске политике нулте толеранције према ковиду 19 ниједан члан Сталног комитета Политбироа, највишег руководства Комунистичке партије, није се лично срео ни са једним страним званичником дуже од 600 дана.

Кад је у септембру Бајденов главни изасланик за климу Џон Кери посетио Тјанђин с потпредседником Политбироа Ханом Џенгом разговарао је путем видео-везе.