Суза за Европу

Медвеђа има бање, печурке и дивљач за лов. Има и солидне путеве, археолошка налазишта, рудник оникса. Занимљиву историју која каже да је краљ Милан Обреновић у њој подигао џамију, а његов син Александар цркву. Спремила је и поклон за Европску унију - у једном дворишту видели смо велику камену сузу, коју су уметници, браћа Радовић, својим рукама исклесали од квалитетног оникса извађеног из оближњег рудника. Али, то је суза радосница, која ће бити предата Савету ЕУ у знак захвалности за пуноправно чланство до којег ће доћи, како верујемо, једног дана.

Медвеђа је мала варош са три хиљаде становника. Лежи на рекама Јабланици и Лапаштици, и најмлађе је насеље у општини. Сва околна села старија су од града. Историја каже да је Медвеђа настала кад је српска војска 1878. године ослобађала ове крајеве, па јој је било потребно неко згодно место да се направи касарна и из ње шаље храна граничарима. То место, данашња Медвеђа, било је најподесније због близине свим осталим селима.

Временом су дошли и занатлије, трговци, угоститељи, а после Другог светског рата и индустрија. Живело се мало од заната, мало од индустрије, али и воћних плодова. Пекла се ракија крушкова, вишња се мрзла, брале печурке и тако до данас, само што је индустрија у међувремену замрла, а и стари занати.

У Дому културе отворена је прва цвећара, недалеко одатле затворена је најстарија обућарска радња баке Добринке Николић, настала још у првој половини двадесетог века. У подруму су остали понеки калуп и још неке ствари за које се интересује још само Историјски музеј.

Печурке и гусле

Медвеђа је добила и школу крајем 19 века, у тој згради су сада привремени кров над главом нашли бескућници, а основна и средња техничка школа у коју долазе и ђаци из Лебана премештене су у друге зграде. Најочуванији објекат потиче из 1934. године. У главној улици су Дом културе, модеран објекат од сиве фасадне цигле, а преко пута је велика зграда општине окречена у жуто. 

Медвеђа има и своје манифестације. Овде се традиционално трчи полумаратон, прославља Спасовдан, а на Велику Госпојину варошица прераста у вашарско место у којем се пије и проводи под шаторима и кафанама, а они који живе у дијаспори растају се са пријатељима и кумовима.

(/slika2)Општина има званично око 10.700 становника, али је тај број много мањи. Скоро сви становници албанске националности прешли су 1999. године на Косово, али се многи и даље воде у евиденцији, јер су због пензије и још неких права задржали пребивалиште. Већина Медвеђана одлази у Београд и Лесковац на сезонски рад, обично раде грађевинске послове, и то оне најтеже, на скелама, а од оних који су отишли на Запад, највише их је у Виченци. Зашто баш тамо, нико не зна тачно да одговори, али сви претпостављају да је први који је отишао у овај италијански град повукао и остале.

Они који остају баве се сечом шуме, или прикупљају шумске плодове, крај је богат печуркама - вргањом и лисичарком. У старачким домаћинствима се још производи ракија, домаћице праве сиреве, а неколико породица има фарме оваца.

У селу Сијарина краљ Милан Обреновић саградио је џамију у знак захвалности старешини албанског племена Сахитију. Приликом ослобађања Медвеђе већина Албанаца отишла је са Турцима на Косово, али се Сахит већ био замерио Турцима, па је српску војску дочекао као ослободилачку. Водио је с њом битке све до Приштине и због своје храбрости добио висока одликовања, државне почасти и пензију. Поред џамије данас се у Медвеђи налази и муслиманско гробље, али се уместо нишана граде камени споменици са фотографијама почивших, што иначе није обичај у исламу, али је постао у вишенационалном месту, где се различите религије и обичаји међусобно преплићу и условљавају. На крсној слави имали смо прилику да уочимо - српски домаћин госту Албанцу наздравља на албанском језику.

Медвеђа је крај брђана, осамдесетих година 19. века населили су га Црногорци који су на молбу краља Николе упућени у Србију, јер су у Црној Гори заређале једна за другом четири гладне године. Мештани Медвеђе и данас носе иста презимена као и њихови преци са Дурмитора, из Пиве, Жабљака... Српски корпус долазио је из Неготинске крајине, Сврљишког Тимока, Врања и Косова.

Где су брђани, ту су и гусле, па је 2004. године Медвеђа била домаћин Фестивала гуслара Србије, Црне Горе и Републике Српске. Тих неколико дана протекло је у гусларском јектању, локални радио је директно преносио фестивал, а осим на радио-таласима гуслало се и по кафанама и градским улицама.

- Размишљамо о идеји и да у Медвеђи оснујемо фестивал гљива и да на улазу у варош поставимо скулптуру печурке, много је овдашњих породица гљива прехранила - каже Драгиша Николић, в. д. директора Туристичке организације Медвеђе.

Мата Хари

У Маровцу, селу на административној линији, прве суботе јула организује се косидба на коју долазе косачи из целе Србије. На брду Чаир, прича нам Радосав Додеровић, покретач ових сусрета, окупи се и по 600-700 учесника и посматрача, а кад се прогласи први косац и заврше такмичења у пратећим дисциплинама - скоку у даљ, надвлачењу конопца, сечењу моторним тестерама, испијању пива и гaђању ваздушним пушкама - прелази се на дружење уз кувану јагњетину и печену прасетину.

(/slika3)Најпознатија места у општини су Сијаринска Бања са јединственим гејзиром, Туларска бања, Мркоњски вис и планина Радан. На горњем Гајтану, делу Радан планине, бројни су лековити извори, а најпознатији је Вилине воде. Овај извор лечи оне који болују од шећерне болести, повишеног крвног притиска, срчане аритмије и болести очију. Радан се може проћи уздуж и попреко, као велики национални парк, кроз дебелу букову хладовину са погледом на бујне ливаде испресецане бројним поточићима у подножју.

У Сијаринској Бањи налази се чак 18 испитаних термоминералних извора, а најпознатији је Велики гејзир, иза којег се налази рудник оникса. На врху брда испод којег се вади овај висококвалитетни мермер, саграђена је црква посвећена светом Илији. Одатле пуца поглед на стару, жућкасту кућу Вере Пешић, вишеструке обавештајке из Другог светског рата, „медвеђанске Мате Хари”, коју су заједно са мајком Анђом погубили четници 1944. године недалеко од кућног прага. Као студенткиња Вера се у Београду заљубила у немачког шпијуна, и то је био почетак једне кратке и блиставе шпијунске каријере, која је забележена и у енциклопедијама обавештајних служби.

- Медвеђа може да постане значајан туристички центар, у Сијаринској Бањи су два природна гејзира и један вештачки, свих 18 термоминералних извора су у пречнику од пола километара, постоје стари градови још из римског периода на Мркоњском и Туларском вису. Оно што би могло да значајно унапреди развој туризма овог краја био би заједнички наступ југа Србије. Од Сијаринске Бање до Ђавоље вароши путује се свега сат времена, а до римске насеобине Царичиног града четрдесетак минута, сат времена до Куршумлијске и Пролом бање. Путеви су урађени, немамо једино завршен пут до Врања. Топле воде Медвеђе су жила куцавица свих бања, од Нишке Бање до Бујановачке, овде почињу све воде и сви извори југа Србије - каже Слободан Драшковић, председник општине.

-----------------------------------------------------------

Гасе се насеља

Медвеђа се налази у јабланичком крају, удаљена је око 50 километара од Лесковца, а 70 километара од Приштине. Спада у пет најређе насељених подручја у Србији и међу 24 најнеразвијеније општине, има статус првог ранга приоритета у развојној политици републике. Исељавање становништва је таквог интензитета да се у наредном периоду може очекивати гашење читавих насеља и стварање празног простора на великом подручју општине,

Медвеђа се граничи са три косовске општине: Косовском Каменицом, Подујевом и Приштином, као и Куршумлијом, Прокупљем, Бојником и Лебаном.

-----------------------------------------------------------

Хотел „Гејзер”

У хотелу „Гејзер” у Сијаринској Бањи има око 300 лежајева, пансион кошта око 1.600 динара, док је у приватном смештају преноћиште од 300 до 800 динара. Овде је приватни сектор у наглом порасту, а основано је и удружење приватних станодаваца са педесетак чланова које предводи Драган Денић. Хотел има базен за рехабилитацију и део је Специјалне болнице чији је оснивач Министарство здравља.