Све више жена у администрацији

Мушкарци у Србији,у поређењу са женама, чешће су пољопривредници, радници, стручњаци и руководиоци, док жене имају већу заступљеност у категорији административних радника. Подаци кажу да 28,3 процента мушкараца не обавља ниједан плаћени посао, иако се налазе у радно активној старосној категорији (20-50 година живота). Међу женама су ствари још неповољније. Само 48,6 одсто жена обавља један плаћени посао, шест одсто обавља више плаћених послова, а чак 43,1 проценат не обавља никакав плаћени посао. Регионалне разлике су значајне, јер у Београду 36,8 посто жена не обавља плаћени посао, у Војводини – 39,0, а у централној Србији – чак 48,5 процената. 

До ових података дошла је Асоцијација за женску иницијативу, у оквиру пројекта праћења спровођења Стратегије за смањење сиромаштва у Србији.Предмет истраживања су били друштвени положај и квалитет живота становника наше земље.Истраживање је било засновано на квантитативној (анкета) и квалитативној методологији (фокус групе). Анкетни узорак је био репрезентативан за Србију (Војводина и централна Србија) и састојао се од 1.500 испитаника, старости 20-50 година, дакле у радноактивном узрасту.

Ево резултата до којих је дошла др Марина Благојевић, а који се односе на родне разлике и (не)запосленост:

У старосној добиод 30 до 39 година 70,5 одсто мушкараца наспрам 54,5 одсто жена обавља плаћени посао. У генерацији 40-50 година старости само око половине жена обавља плаћени посао. У тој генерацији чак 21,2 одсто мушкараца и 41,3 посто жена не обавља ниједан плаћени посао. Мушкарци, што су старији чешће обављају више плаћених послова паралелно, док су жене вишеструко најангажованије у периоду старости од 30 до 39 година.

Најмлађе жене су најчешће незапослене (28,8 одсто), а у 25,6 одсто случајева су запослене у приватној фирми. Жене из средње старосне групе су готово подједнако често запослене у приватној фирми (мада то претеже), а онда у друштвеној (државној). Најстарија посматрана група је најчешће запослена у друштвеној фирми (37,0 посто), а онда следи статус домаћице. Незапосленост се смањује са старошћу, а повећава се проценат оних које су запослене у приватним фирмама. Жене старости 30-39 година су уједно и оне које су најчешће власнице или сувласнице приватних фирми. На крају, најмлађе жене су и најчешће запослене „на црно” и издржавана лица.

Жене у свим генерацијама ређе обављају посао у складу са квалификацијама од мушкараца. Али, постотак оних који обављају посао у складу са квалификацијама расте са старошћу.

Мушкарци обављају посао који им у 40,5 одсто случајева омогућује напредовање, а жене у 37,6 посто случајева. Могућност напредовања у послу расте са образовањем. Тако 51,0 одсто мушкарца са вишом или високом школском спремом сматра да може да напредује на послу, за разлику од 41,7 посто жена истог нивоа образовања.

У начину на који мушкарци и жене долазе до посла постоје неке разлике, мада не изражене: мушкарци чешће добијају посао преко пријатеља и самозапошљавањем, а жене чешће преко конкурса, родитеља, рођака. Занимљиво је да и код мушкараца и код жена са старошћу расте учешће оних који су посао добили преко конкурса, што може да се протумачи као опадање значаја отворених конкурса у периоду транзиције.

Мушкарци би, када би имали новца, чешће били спремни да напусте посао од жена. Тако би 52,6 одсто мушкарца, наспрам 43,7 посто жена било спремно да напусти посао. Само око петине и мушкараца и жена сматра посао извором свог незадовољства. Око две петине и мушкарца и жена је под стресом због посла. Мушкарци имају чешће проблеме са претпостављенима од жена (16,4 наспрам 11,7 одсто).