Политичке игре око генералног директора ММФ-а

Извршни одбор Међународног монетарног фонда од 24 члана, као највиши орган у његовој хијерархији, уочи годишњег заједничког заседања са Светском банком (виртуално одржаног средином октобра ове године) разматрао је озбиљно питање – Да ли је Кристалина Георгијева, генерални директор ММФ-а, „кинески човек”?!

Наиме, америчка адвокатска канцеларија „Вилмер Хејл”, која је по налогу Светске банке спровела истрагу, тврди да је Георгијева, наводно с позиције извршног директора Светске банке 2017. године, извршила „непримерени притисак” на особље задужено за израду извештаја банке, „Дуинг бизнис 2018”, тако да се Кина на глобалној ранг-листи нашла за седам места бољој позицији.

Од избијања скандала средином септембра ове године, Георгијева, која је на челу ММФ-а од октобра 2019, све време је енергично демантовала оптужбе, уз оцене да је реч о „нечувеним и неистинитим” наводима. Према њеној оцени, које је навела у писменој изјави упућеној Извршном одбору ММФ-а, у извештају ове адвокатске куће постоји „погрешно закључивање на основу утисака и мишљења оних који нису имали директни увид у одвијање кључних догађаја”, као и „ослањање на гласине и наговештаје уместо на чињенице”.

Георгијева је негирала наводе из овог независног извештаја, наводећи да у њему има „фундаменталних грешака” и „замена теза”. Она је оптужила канцеларију бившег председника Светске банке Џим Јонг Кима за манипулације, тврдећи да је предложила да се подаци Хонгконга укључе у рејтинг Кине у годишњој „Дуинг бизнис” листи за 2018. како би Кина била на бољој позицији.

Амерички Конгрес исказао је забринутост због збивања на врху ММФ-а, а неколико конгресмена упутило је писмо министру финансија Џенет Јелен за захтевом да се Конгресу (у року од 30 дана) доставе информације о контактима Георгијеве с Кинезима, а „уколико налази адвокатске куће буду потврђени, Извршни одбор ММФ-а требало би да преиспита њену позицију на челу ММФ-а.”

Извршни одбор ММФ-а завршио је (петосатни) састанак о будућности Георгијеве без одлуке, истакавши да ће тражити више информација о тврдњама да је вршила притисак на особље Светске банке како би променила податке у корист Кине. ММФ је потом саопштио да је извршни одбор постигао значајан напредак током разматрања скандала Светске банке о намештању података, али се сложио да се затраже додатна разјашњења детаља у циљу окончања тог питања.

Георгијева се због извештаја који је на захтев Одбора за етику Светске банке припремила америчка адвокатска канцеларија била суочила с озбиљним позивима да поднесе оставку, иако је добила отворену подршку неколико значајних европских земаља и већег броја земаља Африке. Неки утицајни светски медији су тада известили да су САД и Јапан тражиле смену Георгијеве (не наводећи изворе).

Међутим, ММФ је коначно, после осам састанака свог извршног одбора, објавио средином октобра да има „пуно поверење” у вођство директора Кристалине Георгијеве и њену спремност да настави да ефикасно обавља своје дужности, одбацивши оптужбе да је она у време док је била на челу Светске банке утицала на измену података за „Дуинг бизнис” листу у корист Кине. ММФ је оценио да аргументи изнети у оквиру истраге о намештању података за публикацију „Дуинг бизнис” Светске банке, „нису убедљиво доказали да је генерални директор имао непримерену улогу у тој афери”.

Џенет Јелен је, у одвојеном саопштењу, навела да без „даљих директних доказа у вези с улогом Георгијеве нема основа за промену руководства ММФ-а”. Али Јеленова је упозорила да ће помно пратити даље активности Георгијеве у ММФ-у и процењивати све нове чињенице или налазе, те позвала на „проактивне кораке за јачање интегритета и веродостојности података” те међународне финансијске институције.

Георгијева, која је категорично негирала било какву личну улогу у намештању података за „Дуинг бизнис” извештај, поздравила је одлуку Извршног одбора ММФ-а и изразила задовољство што су се чланови тог тела сложили да су оптужбе против ње неосноване.

Светска банка је због ове афере отказала даље издавање „Дуинг бизнис” листе пословности, која је сваке године обухватала рангирање земаља по економским реформама и регулативама.

Овај скандал претио је да баци сенку на важне састанке у оквиру годишњег заседања ММФ-а и Светске банке, на којима су Георгијева и председник Светске банке Дејвид Малпас имали главну улогу у дискусијама о глобалном опоравку од пандемије вируса корона, растерећењу од дугова, и о напорима да се убрза вакцинација.

Кристалина Георгијева је 12. генерални директор ММФ-а, с петогодишњим мандатом од 1. октобра 2019. Наследила је Францускињу Кристин Лагард, која отишла на место председника ЕЦБ, а прва је особа из источне Европе на челу ММФ-а од његовог оснивања и друга жена на највишој функцији у овој институцији. Георгијева, бугарски држављанин, политичар десног центра, одрастала је у Бугарској током социјализма, а своју репутацију изградила у Светској банци. Студирала је политичку економију и социологију на Институту за политичке науке „Карл Маркс” у Софији. По завршетку студија 1976. добила је стипендију Британског културног центра за студије на Економском факултету у Лондону, где се први пут сусрела с капитализмом. Позната је као „директна особа”, промоторка полне равноправности и борбе против климатских промена.

Поједине структуре у ММФ-у, укључујући и делове највишег руководства на челу с динамичном и агилном Георгијевом, чврсто заступају став да ММФ изведу из „летаргије” у коју је већ годинама запао и да се, сем његове „козметичке реформе”, коначно почне да бави ефикаснијим приступом политике финансијске и друге техничке помоћи земљама чланицама, а да не буде само „светски финансијски полицајац”, који чврсто држи у рукама „палицу” Волстрита и истерује дугове задужених сиромашних земаља.

Посао Георгијеве додатно је отежан због тврдог става САД (које с највећом квотом и гласачком снагом једине имају право вета у ММФ-у) и противљења било каквим суштинским реформама, које би угрозиле њену водећу позицију у светској економији и финансијама.

Разлоге за неосноване оптужбе Георгијеве, највероватније, треба тражити управо у њеној борби да се спроведе коренита реформа ММФ-а, коју упорно одбија Америка, па јој је, у ствари, сместила аферу не би ли она одступила с позиције шефа најутицајније светске финансијске институције.

Поменимо овде и да је ранији генерални директор ММФ-а Француз Доминик Строс-Кан, који је био реформски оријентисан и најавио фундаментални заокрет у економској филозофији ММФ-а, да уместо слободног деловања тржишта, то треба да буде „комбинација тржишта и државне регулативе”, 2011. због приватне афере у њујоршком хотелу морао да поднесе оставку, иако је касније суд у Њујорку одбацио оптужбе против њега, а медији писали да се радило о намештаљци. Тако су његови реформски предлози у ММФ-у остали мртво слово на папиру.

Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa