Џунгла на шабачком асфалту

У Моцартовој улици у Шапцу, паралелно с парком у Улици Жике Поповића, налази се напуштена кућа с двориштем на броју 27.

Стоји годинама с разваљеном оградом, неодржавана, ни плац око ње ни сама кућа, као ругло те улице, свих житеља нашег дела града, а „на понос” месне заједнице, комуналне службе града, или већ неке „институције система” која је надлежна за одржавање улица града у стању употребљивости.

Била је та кућа, док се некако могло прићи и ући у њу, место окупљања наркомана, скитница, бескућника... Од када је оволико зарасла у шибље, шипражје, коров, личи на прашуму, није више ни стециште друштва с маргине. Не могу да јој приђу. Не долази нико, осим пацова и остале гамади, кажу нам комшије те оронуле и девастиране куће.

Шипражје, коров и трава стигли су до коловоза. Тротоаром испред те куће целом дужином се не може проћи, мора да се сиђе на пут. Зјапи све то као ругоба једне лепе градске улице.

Први комшија те „џунгле” једва да је проговорио коју реч на наша питања. Како је могуће, ако градска одговорна служба не залази у овај крај и не зна за ово ругло, да он није ништа предузео да се то, бар из здравствених разлога, доведе у ред?

Рече да не вреди, власници куће су давно помрли; наследници – њих шесторо, седморо – живе у неком селу и „не могу да се сложе”. Ваљда око наслеђа.

Пролазимо туда можда већ 10 година. Изгледа као да у овом градском језгру та ружноћа и извор заразе никоме не смета, или не умеју, неће, не могу да то легло пацова, змија и ко зна чега још у тој „прашуми” уреде како захтева „протокол” живота у граду.

А, примера ради, у Новом Селу, у општини Лозница, годинама редовно добијамо опомене да се гране дрвећа наднете над сокак из наше авлије исеку. Да не сметају великим пољопривредним машинама које пролазе тим путељком на своје њиве.

Ово ругло у Моцартовој изгледа не смета никоме, а требало би да се упристоји на рачун Општине Шабац. Цех да се испостави наследницима који „не могу да се сложе” око наслеђа – сваком појединачно, ваљда им се знају имена и презимена, место боравка, иако није можда одржана оставинска расправа иза помрлих власника ове куће.

У правној, цивилизованој држави тако би требало да се уради.

Лепа Петровић,
Шабац