Прво Макишко поље и Булевар патријарха Павла

У изборној години за престонички саобраћај, јавни превоз и саобраћајну инфраструктуру не би требало да буде зиме јер недавно усвојени градски буџет указује да ће више од једне трећине градске касе, односно 54,6 милијарди динара у 2022. ићи управо на ове намене. То на прву лопту поручује да ће се силни новац улагати у саобраћајнице, јавна возила, квалитет превоза. Али, када се крене у детаљнију анализу буџетских ставки и новца намењеног за саобраћај и саобраћајнице, уочава се да баш и није тако.

Како је појашњено у образложењу буџета, поменуте милијарде биће усмерене на одржавање и изградњу путева, улица, пасарела, бициклистичких стаза, шинског и електросистема превоза, и других саобраћајних површина, одржавање саобраћајне сигнализације, систем јавног превоза... Као најзначајнији капитални издатак у вези са саобраћајем и саобраћајницама истиче се опремање локације Макишко поље, као и израда студија, елабората и пројектне документације за изградњу метроа. Доста новца биће уложено и у саобраћајнице код привредне зоне ауто-пут на Новом Београду, као и у наставак реконструкције Булевара патријарха Павла која је већ сада дебело пробила све зацртане рокове. То је уједно и највећа реконструкција једне градске саобраћајнице планирана за 2022. годину јер из читања буџета у очи упада да за наредну годину нису у плану обнове других већих саобраћајних чворишта у центру града попут годинама најављиване реконструкције Улице кнеза Милоша.

Зато је један од крупнијих градских пројеката, када је реч о новчаним издвајањима, уређење пружног прелаза у Батајници и реконструкција везе Борска – петља „Ласта”, а додатни новац ће и у 2022. бити уложен и у комплекс аутобуске и железничке станице на Новом Београду.

Сем Булевара патријарха Павла, друге веће саобраћајнице можда нису у плану за обнову, али буџет указује да ће коначно мајстори доћи у Драгослава Срејовића, од Богословије до Јованке Радаковић, да ће се прионути и на реконструкцију окретнице „Пристаниште”, као и да ће почети обнова Трга Николе Пашића и да ће се сређивати Главна у Земуну. Анализа градске касе наводи да ће почети извесни радови у Београдској, Старине Новака, Тадеуша Кошћушка и Париској, да ће се градити приступна веза депонији „Винча”, као и да ће се наставити са уређењем и поплочавањем јавних простора. У плану, односно у буџету јесте и новац за радове у Сремској.

Када је реч о јавном саобраћају, чини се да ће после више од деценију, откако су купљени последњи трамваји за потребе главног града, коначно почети процес њихове набавке, јер и та ставка коначно је у градској каси.

Град, поручује престоничка каса, планира да повуче у 2022. кредитна средства за унапређење јавног превоза и саобраћајне инфраструктуре у износу од 372 милиона динара и то од Европске банке за обнову и развој.

Али, када се свеже усвојен буџет пажљиво сагледа, још неки детаљи упадају у очи, пре свега пројекти који се годинама најављују и померају. Како указује документ о расподели градског новца, када је реч о планираним капиталним издацима буџетских корисника, ни наредне године неће бити проширења бициклистичких стаза, трамвајске и тролејбуске мреже о којој градски оци мало-мало причају, већ се то може очекивати тек од 2023. Иста прича је и са дуго најављиваном изградњом окретнице у Дунавској. Ни приступних веза Прокопу из правца нишког ауто-пута нема на листи приоритета, већ је, како се може видети у буџету, издвајање новца за те намене предвиђено тек за 2023.

Гондола и јарбол постојано у буџету

Џабе протести и негодовање доброг дела београдске јавности, узалуд и критике. И у буџету за 2022. своје место нашли су оспоравана гондола од тврђаве до Ушћа и једнако оспоравани јарбол. За жичару преко реке у 2022. опредељено је 500.000 динара, а за јарбол милион.

За три секретаријата 60 одсто градског буџета

Када је реч о расподели новца за 2022. по секретаријатима и другим градским органима, ту предњаче три градска министарства. Чак 24 одсто буџета града, односно готово 35,5 милијарди динара иде на рачун Секретаријата за јавни превоз. Скоро 30 милијарди добио је Секретаријат за комуналне и стамбене послове, односно 20 одсто укупног буџета града, а Секретаријат за образовање и дечју заштиту 17 одсто, односно 25 милијарди. У ова три секретаријата тако се слило више од 60 одсто градске касе.