Свако од нас може да буде Одисеј

И даље сви причају о новом блокбастеру Кристофера Нолана „Одисеја”, филму који се увелико приказује и у нашим биоскопима, а већ првог дана приказивања, филм је у Америци зарадио 51 милион долара, у близу 4.000 биоскопа. Широм света, током првог викенда приказивања, зарадио је близу 264 милиона долара, од тога само у САД и Канади 124,5 милиона долара. Иначе, филм је коштао око 250 милиона долара и прво је следеће Ноланово остварење после „Опенхајмера”, који је награђен са више Оскара. Према подацима компаније IMAX, више од половине гледалаца филм је гледало у унапређеним форматима пројекције, као што је IMAX (Маximum Imagе), што значи шире видно поље и 8,3 пута већу и квалитетнију слику, моћнији сараунд звук у односу на стандардне биоскопе. (И неки наши биоскопи подржавају ову напредну технологију и пажљиво дизајниран простор за гледање филмова).

Око Ноланове „Одисеје”, дакле, унапред је створена фама која јој је у старту осигурала велику гледаност и зараду (многе премијерне карте унапред су продате). Они који јесу за слободнији уметнички приступ филмским адаптацијама класичних књижевних дела поздравиће Ноланов поступак и тумачење Хомеровог епа, а они који су чули замерке, пожелеће сами да се увере у то да ли су исправне. Уметник свакако увек може да се позове на своју стваралачку слободу.

Филм траје два и по сата и будући да је лансиран у летње доба, намењен је опуштеном изласку у биоскоп и дискусији са пријатељима о томе на који начин су митови схваћени у савременом добу, прави ли Холивуд и даље велике спектакле, попут „Лоренса од Арабије”, зашто је важно одгледати их на што већем платну које гледаоца прогута и увуче у историјска или митска збивања.

Једна од првих и главних замерки овом филму јесте Ноланов избор тамнопуте глумице Лупите Нјонго, мексичко-кенијско-америчког порекла, која тумачи улогу Лепе Јелене, због чије је отмице избио Тројански рат. Многи оспоравају Ноланово подржавање холивудске политички коректне воук културе инклузивности, тумачећи то као његов нови претенциозни покушај освајања Оскара.

Главна улога поверена је Мету Дејмону, као Одисеју, који је изјавио да му је ово најважнија улога до сада, да је ово најамбициознији пројекат на коме је радио, а неки критичари предвиђају и то да ће бити један од главних кандидата за Оскара. У филму играју и Том Холанд, Ен Хатавеј, Роберт Патинсон, већ поменута Лупита Нјонго, Зендаја, Шарлиз Терон, трансродна особа Елиот Пејџ, некада звана Елен Пејџ. Филм прати радњу епа, десетогодишње Одисејево лутање после Тројанског рата, његову борбу са самим собом, и његов повратак кући на Итаку, његовој Пенелопи, која одолева насртљивим просцима.

Поред Исланда, Италије, Марока, Шкотске, САД, један део филма сниман је у Грчкој, на локалитетима попут Несторове палате недалеко од Пилоса, а управо су Грци ти који највише критикују филм због сувише слободног и савременог тумачења Хомеровог епа. Грчка је у ову продукцију уложила више од шест и по милиона евра, а у тамошњој јавности одјекују критике не само због избора тамнопуте глумице него и због кастинг, који је изоставио грчке глумце. С једне стране, грчка ултраконзервативна политичка странка Ники поставља питања о томе да ли новац грчких пореских обвезника треба улагати у финансирање америчке воук идеологије, која се намеће грчком идентитету, култури и историји. С друге стране, грчка министарка културе Лина Мендони изјавила је политички коректно да држава не може да цензурише Кристофера Нолана и да му одређује како ће он да приступи тумачењу митова.

Међутим, неки критичари указују на то да је Ноланов приступ Хомеровом делу, древности и миту, у ствари критика савременог света, последица империјализма, корумпираних политичара, патње оних који на својим плећима носе друштво и гину за то да би се неко обогатио. Наводи се да Нолан критикује последице и трауме које доноси рат. Можда је разлог због ког сви имају некакво мишљење о овом Нолановом филму и тај што свако може да се идентификује са Одисејем, који жели да се врати кући, да се врати самом себи и да поново задобије љубав. Свако од нас може да буде краљ Одисеј. Миграције су судбина све већег броја људи у свету, многи ће се поистоветити са Одисејем, који се и бори са препрекама и чудовиштима. 

Психолози окренути Јунговом тумачењу мита о Одисеју, наглашавају метафору процеса индивидуације, суочавање са архетиповима у достизању целовитости сопства. Одисеј се на свом путу суочава са сметњама, гласовима сирена, Киклопом, Сцилом и Харибдом, као човек који се у својој свести сучељава са тамним странама личности, које не треба да негира, већ да их успешно интегрише у себе. Он се на том путу сусреће и са богињом и чаробницом Кирком (у филму је игра Саманта Мортон) и морском нимфом Калипсо (игра је Шарлиз Терон), које су метафоре његове Аниме, док богиња Атина, (коју у филму игра Зендаја), представља продуховљени архетип мудрости и логоса, унутарњи глас разума који помаже Одисеју да контролише своје нагоне.

Оно што је подстицајно јесте то што је овај филм пробудио интересовање за античку књижевност, многи ће поново читати Хомера, а у Грчкој су посебно сада популарне летње туре које актуелизују овај еп. У Великој Британији продаја Хомерове „Одисеје”, у односу на прошлу годину, порасла је за чак 450 одсто. А аудио-верзија књиге, коју интерпретира Стивен Фрај сада је на „Спотифају” на врху топ-листе, док је нарација сера Ијана Макелена у САД постигла сличан успех. Само је у седмици пред премијеру филма, у Великој Британији, продато више од 8.000 примерака „Одисеје”. Преводилац Емили Вилсон поздравља утицај филма на нова читања књиге, посебно због тога што је све занимљивија младим људима, али истиче и то да је филм изоставио неке битне елементе епа.