Што више вртића – више и деце

Када питате младе брачне парове шта би их мотивисало да постану родитељи, то јест да прошире породицу, увек добијате исте одговоре – сигуран посао, висина прихода, могућност усклађивања рада и родитељства и институционална подршка државе у виду (пред)школских установа и новчаног давања за децу. А разлог због којег највећи број породица остаје на једном наследнику, иако машта о троје деце, јесте чињеница да институционални системи подршке породици нису довољно развијени. Међутим, истраживања такође показују да се више деце рађа у оним домовима у којима постоји већи степен родне равноправности – што је праведнија подела послова у домаћинству, веће су шансе да за породичном трпезом буде више тањирића, истиче др Драган Станојевић, доцент на Одељењу за социологију Филозофског факултета.

Наш саговорник, који је докторирао на теми „Обликовање новог очинства кроз праксе очева у Србији”, подсећа да је основни узрок пада наталитета у нашој земљи чињеница да највећи број парова остаје на једном наследнику и додаје да савремене студије говоре да рађање другог малишана зависи од процене жене колико се њен партнер добро снашао у улози оца и у којој мери с њом дели терет родитељства и кућних послова. Што је већи степен родне равноправности унутар породице већа је шанса да се роди већи, односно жељени број деце.

„Депопулацију у Србији прати неколико митова, а први гласи да су деца наше највеће богатство. Ту идеологију, једноставно речено, не прате политике које су координисане и усмерене на породицу. Када се анализирају разлози због којих највећи број малишана у Србији одраста без брата или сестре, долази се до закључка да материјални фактор није једини због којег родитељи одустају од проширења породице. Наиме, велики број парова у нашој земљи не може да усклади приватни и професионални живот, било због тога што се радно време вртића и школа не поклапа с радним временом родитеља или зато што не може дете да упише у вртић, нити да рачуна на помоћ ’бака сервиса’. Иако наш Закон о раду нуди могућност скраћеног или клизног радног времена, највећи број родитеља ради у организацијама у којима не постоји могућност бирања радног аранжмана према потребама. Државни сектор, који запошљава највећи број жена, нуди најмање опција запосленима. Да би избегли одсуствовање запослених зарад породиљског и родитељског одсуства, неки послодавци запошљавају жене које немају децу или оне чија су деца већ одрасла. Један број жена остаје без посла и током трудноће, а посебно оне које су неформално запослене или раде по уговору о привремено-повременим пословима. Што је образовање жене ниже, то је несигурнији њен радни ангажман код послодавца”, упозорава наш саговорник.

Он подсећа да је кључна институционална подршка родитељству – систем предшколских установа. Анализе земаља ОЕЦД (Организација за економску сарадњу и развој) показују да што је већи број вртића, већи је и број деце у том друштву јер родитељи којима су предшколске установе доступне могу лакше да ускладе приватни и пословни живот и чешће се одлучују на добијање још једног детета. У Србији је 2019. године свега 17 одсто деце до три године старости ишло у јаслице, а вртић је похађало тек 61 одсто деце старости од три до пет година.

„Други мит везан за депопулацију гласи да жене с нижим степеном образовања маштају о великој породици, а високообразоване жене не желе велики број деце. Истраживања говоре да жене које су се високо попеле степеницама летвицама академског успеха желе већи број деце, а разлог због којег одустају од вишечлане породице јесте непостојање инфраструктуре у друштву и незадовољство стањем родне равноправности у свом браку. У нашој земљи постоји знатна родна асиметрија у подели кућних послова јер се одржавањем домаћинства углавном баве жене. Више од две трећине мушкараца никада не обавља оне послове који се сматрају ’женским’. Када су у питању жене с нижим степеном образовања и оне које живе у руралним крајевима, ствари стоје другачије. Оне мање желе велику породицу, а ипак рађају друго и треће дете, што можемо тумачити снажним патријархалним притиском за проширење породице”, наводи др Драган Станојевић.