Поларни медведи у потрази за храном

Ове зиме ће се вероватно мањи број изгладнелих поларних медведа упутити у руска арктичка села у потрази за храном јер ниске температуре ове године омогућавају животињама лов у њиховом уобичајеном станишту, тврде активисти за права животиња.

„Ситуација је тренутно мирна. Ове године се на мору на време створио слој леда и поларни медведи су отишли на север да лове фоке”, рекао је Дмитриј Рјабов из Светског фонда за природу, а преноси Танјуг.

У прошлости је људе у селима која се налазе уз обалу на северу узнемиравао призор изгладнелих поларних медведа који су тражили храну на депонијама и у кантама за смеће.

Око 50 медведа залутало је у близини људи на архипелагу Нова Земља пре две године и били су тамо недељама што је навело власти да прогласе ванредно стање.

Поларни медведи обично користе платформу морског леда како би ловили фоке. Пошто се слој леда формира све касније, а отапа све раније, због климатских промена, животиње иду у потрагу за храном на копну, рекао је Рјабов за „Дојче прес”. „Присиљени су да дуже остану на обали, а онда је неизбежно да оду код људи – из радозналости и у потрази за храном, привучени мирисима”, објаснио је представник Светског фонда за природу.

Иако се зову бели, ови медведи нису беле боје, већ је њихова длака прозирна. Она рефлектује светлост због чега се ствара утисак да је бела, док се испод густог крзна налази кожа црне боје која апсорбује топлоту. Свој плен могу да осете на удаљености од једног километра, а најчешће лове фоке. Иако су веома тешки, поједини од њих имају и више од 400 килограма, у стању су да веома брзо трче – чак 40 километара на сат.

Иначе, опстанак ових дивова севера и највећих предатора на Арктику све више је угрожен због нестанка њиховог станишта – отапања леда које се јавља као последица глобалног загревања и човекове небриге за планету. Нова истраживања показују да се Арктик загрева три пута брже од планете у целини, годишње температуре на њему сада су 3,5 степена Целзијуса изнад прединдустријског нивоа, док се Земља генерално загрејала за 1,2 степена.

Отапање леда у 2021. години било је највеће у историји од када се врше мерења, чиме се доводи у опасност живи свет у леденом пространству, али и човечанство: отапање леда доводи до повећања нивоа мора и океана, чиме су угрожене на стотине хиљада људи који живе у приобаљу.

Стручњаци упозоравају да би до 2100. године Арктик могао да изгуби чак 89 одсто вечитог леда. Како би спречили уништење планете, на недавном међународном скупу посвећеном климатским променама у Глазгову лидери многих земаља усвојили су нове смернице којима би требало да се смањи ниво штетних гасова испуштених у атмосферу, уништавање шума и друге мере за очување климе.