У 2022. години биће осам празничних дана

Када се саберу сви државни и верски празници које прослављамо следеће године, долазимо до закључка да ћемо у 2022. години одсуствовати са посла свега осам дана. Пошто 1. јануар пада у суботу, у новогодишњим празницима уживаћемо „свега” три дана, тако да се на посао враћамо у уторак 4. јануара. Међутим, нова прилика за празновање и дружење с најмилијима долази већ у петак, када верници православне вероисповести славе Божић. Додуше у неким предузећима цела прва недеља јануара проглашена је нерадном седмицом због спајања празничних дана, али то су већ интерне одлуке и договори. Ипак, оне који воле да спајају празнике сигурно ће обрадовати и информација да је Сретење у уторак 15. фебруара, због чега је и среда постала нерадни дан – што значи да запослени којима је преостао одмор од претходне године могу да искористе трећу недељу фебруара за мали зимски одмор.

Верници католичке вероисповести ускршње празнике прослављају од петка 15. априла, а на посао се враћају у уторак 19. априла, док православни верници Ускрс славе у недељу 24. априла, а нерадни дани почињу од Великог петка 22. априла и завршавају се Васкршњим понедељком 25. априла. Иако ће Празник рада бити у недељу 1. маја, прославља се и у понедељак јер је Законом о државним празницима предвиђено да, у случају да празник падне у недељу, нерадни дан буде понедељак. Поред ових празника, православци имају право на слободан дан на први дан крсне славе, а припадници исламске заједнице славе први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбан-бајрама, док припадници јеврејске заједнице не раде први дан Јом кипура. Последњи државни празник прославља се у петак 11. новембра, када се обележава Дан примирја у Првом светском рату. Верници католичке вероисповести Божић прослављају у недељу 25. децембра.

Уколико пандемија вируса корона не поквари планове просветара, зимски распуст у Србији почиње 31. децембра 2021. године, а завршава се 24. јануара наредне године. Ђаци у Војводини на зимски одмор крећу 24. децембра. Ученици основних школа у клупе се враћају 17. јануара, а средњошколци 10. јануара 2022. године.

Захваљујући изменама Закона о државним празницима, којима су пре неколико година уведена два нова празника – Сретење и Дан примирја у Првом светском рату – у Србији се празнује десет дана годишње. По слову истог закона у нашој земљи се празнују и радно обележавају Свети Сава – 27. јануара, Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату – 22. априла, Дан победе – 9. маја, Видовдан – 28. јуна и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра. Осим Нове године, која се прославља 1. и 2. јануара, житељи Србије славе и Дан државности 15. и 16. фебруара, Празник рада 1. и 2. маја и Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар. Законом је такође прописано да „ако један од датума када се празнују наведени државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана”. Верски празници који се обележавају нерадно јесу први дан Божића – 7. јануар, и васкршњи празници – почевши од Великог петка, закључно са другим даном Васкрса.

Иако смо 15. септембра ове године први пут обележавали Дан српског јединства, слободе и националне заставе, овај празник још увек се не налази у Закону о државним празницима, који је последњи пут измењен 2011. године. С обзиром на то да се државни празници у Србији могу установити само законом, неопходно је да се уобличи предлог закона о изменама и допунама Закона о државним празницима и да се о томе изјасни Скупштина Србије као највише законодавно тело. Датум обележавања Дана заставе изабран је зато што је 15. септембра 1918. године пробијен Солунски фронт.