Пестициди из пластеника

Истраживања која су рађена у агрохемијској лабораторији Пољопривредног факултета упозоравају на то да се на малим површинама и у пластеницима и воћњацима минерално ђубриво употребљава у количинама два до шест пута већим од дозвољене, што утиче на производњу здравствено ризичне хране. Да би се то спречило неопходна је стручна контрола примене минералних ђубрива. "Производња квалитетне здраве хране не може се препустити нашем још недовољно обученом произвођачу, односно он није тај који треба да одлучује шта ће и како гајити на свом земљишту без стручних савета", каже професор Драги Стевановић, са Катедре за агрохемију и физиологију биљака Пољопривредног факултета у Земуну.

О томе колико се минерално ђубриво стихијски увози најбоље говори податак да се код нас продају производи 40 светских хемијских компанија, без адекватног стручног надзора, а у Италији се минерална ђубрива увозе из четири хемијске компаније. Стевановић предлаже да треба да се обезбеди довољна количина средстава за исхрану биљака из сопствене хемијске индустрије и да се уведу критеријуми за контролу квалитета минералних ђубрива уз одређене државне субвенције. То су увек радиле и данас раде развијене земље западне Европе, Америке и Јапана и оне које то желе да буду (на пример, Кина) пољопривредне земље света. "Убеђен сам у то, јер сам те чињенице добро проверио, а изнете су и у последњем извештају са 33. седнице Комитета за безбедност прехране у свету, одржане у Риму, маја ове године. Шта би друго требало да поткрепи претходно наведено него чињеница да је две трећине светске производње ђубрива произведено и примењивано у пољопривредно развијеним земљама западне Европе, северне Америке и Јапана, где живи само једна трећина становништва ове планете. Исто тако, боравећи у Кини неколико пута, као експерт за ову област, уверио сам се да је ова најмногољуднија земља света за последњих двадесет година (после друштвених промена) ослободила увоз хране, само је увоз житарица смањила са 80 на пет милиона тона, изградњом своје индустрије ђубрива и повећањем његове употребе, закључује Стевановић.

– Србија има око 80 одсто природно чистог земљишта на којем није примењивано минерално ђубриво, што није случај са пољопривредно развијеним земљама, где је оно више од 50 година хемијски третирано, па сада постепено са један до два и по одсто, понегде и више, прелазе на органску храну, без примене минералних ђубрива и пестицида – указује професор Драги Стевановић.

За овог професора је важно питање како сачувати природно и незагађено земљиште као неизмерно природно благо, којим се недомаћински газдује, односно на коме се не примењују адекватне заштитне мере. "Мени као стручњаку из ове области увек је било најтеже да страном колеги објасним зашто ми примењујемо два до три пута пута мање количине минералних ђубрива по јединици површине (сада 70 килограма по хектару, а Европа 200 до 450 килограма) или зашто смо допустили да више од 30 одсто земљишта има екстремну киселу реакцију (пе-ха испод четири на коме се не могу гајити многе биљне врсте) кад за ове мере нису потребна велика улагања", каже Стевановић.