Холбрук, НАТО и Радован

Ко је био анђео чувар некадашњег лидера босанских Срба све ове године? Да ли су то били Французи, мајор Ерве Гурмелон, некадашњи официр за везу и портпарол СФОР-а, који је својевремено био оптужен да одаје информације Србима о намерама СФОР-а према Караџићу? Или су га, заправо, чували Американци због наводног договора са Ричардом Холбруком? Сигурно је да га није чувала бела брада, другачија фризура и евентуално пластичне корекције на лицу. Истина, метода одабрана да се сакрије Радован Караџић достојна је психијатра, нисам сигуран да у том контексту Србија није пацијент...

Времеплов каже да ни три године после Дејтона ни Париз ни Вашингтон нису показивали претерану журбу када је реч о привођењу Караџића у Хаг. Иако се он скоро слободно кретао источном Босном, пролазио чек-поинте снага НАТО-а, нико није ни покушавао да га ухапси. У Вашингтону су годинама понављали Митеранову изјаву „да никада неће водити рат против Србије”, Американци и Холанђани су за Сребреницу дискретно оптуживали Французе, који опет својим војницима нису дозвољавали да сведоче у Хагу. И тако је то дуго трајало, породица Радована Караџића понављала је да он има писмени договор са Ричардом Холбруком да се повуче из политичког живота и са јавне сцене у замену за опстанак изван зидина истражног затвора у Схевенингену.

Сада, коментаришући хапшење Караџића, Холбрук оптужује НАТО да није ништа урадио 1995. и 1996. године када је, по њему, „могао да га ухапси само да је хтео”.

Ричард Холбрук главни је јатак Радована Караџића и за то постоје и докази, наговестила је још пре две године у интервјуу „Пари мачу” тадашња главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте оптуживши истовремено Запад „да је дозволио напад на Сребреницу знајући шта ће се тамо догодити”. После је то она демантовала рекавши да новинарка није добро пренела. После је новинарка колегама пустила траку интервјуа да се види да је све добро пренела.

Флоранс Артман, некадашњи портпарол госпође Дел Понте, у својој књизи тврди да Запад, заправо, никада није искрено ни хтео да ухапси Радована Караџића и Ратка Младића и да је главни архитекта те стратегије био Ричард Холбрук.

Наравно, господин Холбрук све те оптужбе и спекулације данас са индигнацијом одбацује, иако многи инсистирају да о томе постоји и писмени споразум. Претпоставка је да госпођа Дел Понте о томе зна много више него што је била спремна да јавно каже и онда и сада.

Да је Радован Караџић склопио „дил” са Ричардом Холбруком да се повуче из политике и јавности, а да за узврат неће бити испоручен у Хаг, о томе ми је својевремено говорила и некадашња председница Републике Српске госпођа Биљана Плавшић. Њој лично, док је била председница РС, државни секретар САД Мадлен Олбрајт понудила је да се за Караџића у кањону реке Пиве изгради санаторијум где би он обављао своју психијатријску делатност, али без појављивања у јавности.

Ту понуду Америке, Биљана Плавшић је лично пренела Радовану Караџићу на шта се он само насмејао. У то време је Вашингтону било стало да се Караџић мирно повуче са чела Републике Српске, али и из политичког живота уопште. Караџић је око тога отезао, имао је и јаку подршку унутар његове странке СДС, па је врло могуће да су Американци заиграли обавештајно-дипломатску игру убеђивања и обећавања.

Америка има дугу традицију „неконвенционалних” дипломатских операција. Америка разговара, преговара и склапа споразуме и са црним ђаволом ако је то у том часу корисно. Јер, ако нешто и карактерише америчку спољну политику то је, пре свега, прагматичност. Али у свему томе Вашингтон настоји да не остави било какве, а посебно не писане трагове. Холбрук би вероватно врло тешко, иако и није сасвим немогуће, пристао да стави свој потпис на такав докуменат.

Опет, није за претпоставити да би и Караџић био тако наиван да поверује у америчке гаранције само на основу усменог обећања. Па макар то било и обећање и Картера и Холбрука. Пре би се могло радити о варијанти неког „незваничног папира”, који у случају објављивања не би могао да штети кредибилитету САД.

Када је Михаил Горбачов донео одлуку да распусти Варшавски уговор имао је лично обећање америчког председника Џорџа Буша старијег „да НАТО никада неће имати базе у државама бившег источног војног блока”. То обећање и договор америчка страна није испунила. Американци су се чак и једнострано повукли и из неких стратешких уговора о разоружању које су имали са Москвом, као што је споразум о АБМ из 1972. године, па је у том контексту евентуално прекршено обећање Радовану Караџићу тек ситница.

Додуше, наступ Караџића у Хагу, са гомилом докумената и доказа о свему ономе што се догађало, о улогама САД, Немачке, Велике Британије и Француске у рату у БиХ, то би могло озбиљно да наштети многима на Западу. Истина, већина њих су бивши политичари без перспективе. Можда то и објашњава зашто је Караџић ухапшен баш сада. Својим сведочењем не може да наштети ниједном актуелном политичару на Западу, а његов одлазак у Хаг може да релаксира односе између Запада и исламског света у контексту свакодневних трагедија у Авганистану и Ираку.

Мирослав Лазански

------------------------------------------------------------

Договор да Караџић нестане

„Истина је да је требало да забранимо Српску демократску странку. Уместо тога, договорили смо се да Караџић нестане, да се заувек сакрије. Сећате се да је он морао одступити и са места председника Републике Српске и Српске демократске странке.”

„Српска демократска странке више није политичка странка, она је мафијашка организација и покров за мафијашке делатности. Узгред, мафија постоји у све три етничке групе. Ко не верује, нека погледа Мостар, на пример.”

Ово је „Дневном авазу” изјавио некадашњи амерички дипломата и специјални изасланик председника Америке за Балкан Ричард Холбрук („Дневни аваз”, 28. фебруара 2004).

Холбрук је у „Дневном авазу” од 3. марта покушао да демантује своју изјаву, али суштински није демантовао ниједну изговорену реч, односно није побио тачност своје изјаве дате овом листу. Новинар Сеад Нумановић је неким колегама пуштао траку са Холбруковом изјавом да би се и они уверили у аутентичност његових речи.

„Како сам у више наврата и раније истицао, никакав ’дил’ са Радованом Караџићем није направљен”, изјавио је Холбрук, покушавајући да демантује да се с Караџићем договорио да га Хаг неће гонити ако се повуче са места председника РС и СДС.