Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Грчки бродовласници предали „Југославију”

Грчки бродовласници предали „Југославију”
Будући изглед хотела са пет звездица

Име реномираног хотелског ланца „Кемпински”, које светли на плочици најексклузивнијег хотела на свету са седам звездица „Бурј ал Араба” у Дубаију, за три године ће засијати и на београдском хотелу „Југославија”. Власници некадашњег култног места, преноћишта светске политичке и пословне елите, у ком су дочекиване нове године и прослављане матурске вечери – грчки „Алпе адрија хотели” јуче су са немачким хотелским ланцем потписали уговор о преузимању.

Власник се при том обавезао да у обнову некада чувеног хотела уложи четрдесет милиона евра и преда га хотелијеру на управљање најкасније до 2011. године.

„Кемпински хотел Београд” красиће пет звездица, баш као и у време његовог настанка, почетком седамдесетих година. У једном тренутку, подсећања ради, хотел „Југославија” изгубио је тај ранг и спао на три звездице, да би због оштећења у бомбардовању 1999. године убрзо био затворен и тако остао до данас.

Ново старо луксузно здање имаће 280 соба, плесну дворану, конференцијске сале, врхунске ресторане, велнес центар и остале пратеће садржаје. Оно ће, међутим, како је објаснио Василис Керцикоф, власник и оснивач „Алпе адрија хотела”, заузимати само четвртину резиденцијалног стамбено-пословног комплекса надомак Дунава, у који ће бити инвестирано сто милиона евра.

Од тренутка када су „Алпе адрија хотели” 2005. године за
31, 3 милиона евра купили хотел „Југославија” у домаћој јавности се до данашњег дана много спекулисало о власницима те компаније регистроване у Београду. Најпре су, због имена, довођени у везу са Хипо Алпе Адрија банком, потом са оф-шор компанијом из Панаме, хрватским бизнисменима, аустријским и грчким инвестиционим фондовима и, најзад, са аустријским Гранд казином ројал, који је пре годину дана отворио коцкарницу у овом тренутно запуштеном здању.

Управо због тога, оснивач компаније је за „Политику” разјаснио да је реч о грчком инвестиционом фонду, којим већински управљају грчки бродовласници уз подршку иностраних партнера, не прецизирајући којих. Њихова заједничка компанија послује углавном у Грчкој, Словачкој и Чешкој, док им је следећа инвестиција у Србији земунски „Телеоптик”.

А како је избор пао баш на најстарији европски хотелски ланац јер се зна да Београд одавно меркају његови конкуренти „Хилтон” и „Шератон”, Керцикоф је крајње једноставно објаснио.

– Сазнали смо крајем 2007. године да су веома заинтересовани за престоницу Србије и да у њиховим плановима представља једно од три кључна места за улагање у региону. То је било и у нашем интересу и понудили смо им сарадњу – казао је власник „Алпе адрија хотела”.

Да су оберучке прихватили понуду, делује прилично логично јер се њихов долазак дуго најављује у овдашњој јавности. Својевремено је било речи да ће преузети урушену зграду Генералштаба у центру Београда, а као један од партнера бизнисмена Петра Матића у будућој „близнакињи” пословне палате Ушће помињан је управо Кемпински.

О ову компанију са традицијом од 111 година у хотелијерским водама инвеститори се вероватно отимају јер, осим угледа који ужива, она свуда где послује обучава и запошљава домаћу радну снагу.

– Сматрамо да хотели којима управљамо морају да буду неотуђиви део друштва земље домаћина па желимо да интегришемо свој начин рада у свакодневни живот локалне заједнице. Осим тога, послујемо по индивидуалном принципу и настојимо да сваки наш хотел има посебна обележја – објаснио је Рупер Симонер, регионални директор „Кемпински хотела” и додао да та компанија управља са 60 хотела широм света, изузев Латинске Америке, а нових 25 су у припремној фази преузимања.

Говорећи о самој компанији, он је истакао да је основана у Берлину и да се у сваком погледу сматра немачком, иако је пре неколико година прешла у руке тајландског краља.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.