Иран не прави нуклеарну бомбу

Иран је иницијатор идеје о Блиском истоку без нуклеарног наоружања и ми смо и даље присталице те иницијативе. Погледајте наш регион, који по себи има довољно проблема, криза, нестабилности, па на то додајте да неко још тражи атомску бомбу. На шта би то личило? Из разних верских, војних, безбедносних, као и политичких разлога, апсолутно не трагамо за нуклеарним наоружањем. Иран је и један од првих потписника Споразума о неширењу нуклеарног наоружања. А постоје покушаји да нас испровоцирају да изађемо из тог споразума, каже у интервју за „Политику” Рашид Хасан Пур Баеи, амбасадор Исламске Републике Иран у Србији.

Нуклеарни преговори између Ирана и пет чланица Савета безбедности и Немачке недавно су обновљени у Бечу. Каква је судбина текуће рунде „бечке нуклеарне дебате”?

Кад је реч о нуклеарном програму Ирана, теме због које су нас често оптуживали, ми смо практично десет година преговарали да би ту нуклеарну кризу решавали. Уобличен је формат „Иран и пет плус један”, који смо у потпуности прихватили. Тако смо 2015. успели да се формулише „Свеобухватни акциони план”. Потписани договор прослеђен је СБ УН, иза чега је уследила Резолуција 2231. Споразум је затим био на снази, све до одлуке Трампа 2018. о изласку САД из договора. Након изласка САД из споразума, с обзиром на чињеницу да су САД чиниле његову окосницу и стуб, он се практично срушио. Иначе, споразум је био проста једначина: с једне стране су биле обавезе, а с друге санкције. Иран је требало да испуни своје обавезе, а да заузврат санкције буду укинуте. Изласком Трампа из споразума, уз наставак санкција, буквално је избрисана једна страна једначине. Као што знате, ниједна од тих санкција нису санкције УН, већ санкције које САД екстериторијално спроводи.

Европски званичници су се потом пуно ангажовали и замолили наше изасланике да не излазимо из споразума, учинили су одређене покушаје, али је њихова подршка ипак била само политичка и због ње су од Трампа примили више „шамара”. Није нам потом преостало ништа друго већ да, у складу са члановима 36 и 38 споразума почнемо да смањујемо наше обавезе према том документу. Тако смо, смањујући своје обавезе, почели да повећавамо ниво обогаћивања уранијума.

Потом се након америчких председничких избора створила нова прилика. Победила је особа која је била потпредседник господина Обаме, док су чланови његове администрације били управо они који су преговарали с Ираном, то је била прилика да се нека промена деси.

Ствари се ипак нису померале напред како се очекивало у Техерану. Иран је очекивао да се САД врате у споразум и испуњавају други део једначине који је био њихова обавеза. Рекли смо: ви сте напустили, вратите се и онда ћемо и ми максимално испоштовати своје обавезе.

У наставку, Европљани су се поново активирали, предложили да поново почнемо с преговорима, прихватили смо.

Од Бајденове победе одржано је шест кругова разговора, а наставак се зауставио због председничких избора у Ирану. У Техерану је формирана нова влада. Не одбацујем могућност и чињеницу да нова влада има другачије ставове од претходне, можда су ставови негде тврђи, и то има свој разлог. А то је да је друга страна прекршила договор, заправо издала нашу добронамерност. Да се то не понови, намерни смо да се обезбеди да САД више не могу тако лако да га погазе. Нажалост, Трамп је толико искомпликовао ствари да Америка није у стању да се у потпуности врати на споразум. Јер, Трамп је променио суштину великог броја санкција које су биле уведене због нуклеарног програма, повезао их с темама људских права и тероризма.

Ми смо рекли: уколико желите да умешате друге теме, будите сигурни да се ово неће решити. Ако се повезује с нашим ракетним програмом или са нашим програмом регионалне политике, то апсолутно неће моћи. То су различите теме.

Та промена природе санкција доста је отежала приступ новој Бајденовој администрацији. С друге стране, ако полазите од претпоставке да и друга страна има пет грама мозга, онда знате да неће прихватити да поново потпише споразум за чију реализацију не постоји гаранција. Наш став је да споразум (ЈСОПА из 2015) мора у потпуности да се примени. И за његову примену тражимо гаранцију. Он је за Иран референца. И тражимо да се не смањи, нити дода ниједно слово. С друге стране, ми смо ниво обогаћивања уранијума подигли на 60 одсто, али то је због наших потреба.

У међувремену, од нас траже да у потпуности испунимо наше обавезе, а да санкције наставе да важе. Ми смо богата земља, а више десетина милијарди долара наших средстава блокирано је у иностранству. Заиста су нам везали руке. Ипак, у погледу преговора поручујемо да их никад нећемо напустити. Када погледате логички: нама је највише потребно да преговори буду успешни. Веома смо и увек оперативни, али проблем није у нама. Кад су предложили наставак преговора, прихватили смо. Судбина овог круга зависи од тога до које мере је друга страна спремна да покаже флексибилност. Нема сумње да ЕУ као једна страна и као координатор жели да се постигне компромис. Као што сам рекао, САД одлучују, и буквално – последња реч је њихова. А договор је јако потребан, не само нашем региону, већ и целом свету.

Како Иран види своје место у арени мултиполарног света данашњице?

Основни постулат политике Ирана јесте: што је више полова у свету, то је боље за читав свет. Јер ће се успоставити боља стабилност и равнотежа. Чим се поремети равнотежа, доминација дође до изражаја. Подсетимо се лепог примера из историје СФРЈ и Србије, једног од оснивача Покрета несврстаности. У ондашњем свету биполарности, кад је деловало да нема другог избора сем да се иде ка Истоку или ка Западу, ова земља, заједно с другима, предложила је трећи пут. И то да би земље могле спокојније да дишу, имају већу независност, да би имале улогу у судбини читавог света. На нашу срећу, поново јача принцип мултиполарности. Сведоци смо настанка међународних, регионалних сила које могу допринети управо јачању тог мултилатерализма. Истовремено, велики број оформљених регионалних организација може допринети јачању тог принципа, како би међународни односи били што демократичнији. Иран заиста подржава све регионалне иницијативе, попут Шангајске организације за сарадњу, БРИКС-а, у нашем региону ЕКО, Организације исламске сарадње, Покрета несврстаних. Чињеница је да су две трећине држава света чланице Покрета несврстаних и да су овде у Београду недавно прославиле 60 година од оснивања, где су све чланице биле присутне. И то је веома добар потез који је ваша земља успела да уради. Покрет несврстаних може да се јача, јер још може бити делотворан. Уколико се жели одржати поштовање постулата међународног права, овакве организације морају да постоје. Чим имате само једног играча, на делу су доминација и хегемонија. Истовремено, да постоји мултиполарни свет и да нису лако кршени прихваћени међународни закони и принципи, укључујући и суверенитет, онда убиство иранског генерала Касема Сулејманија пре две године у Ираку од стране Америке не би могло да се деси. Нажалост, мултиполаризам још није уобличен како треба.

Шта би Ирану значило да има атомску бомбу?

Не знам како да докажемо да не трагамо за нуклеарном бомбом, за нуклеарним наоружањем. Све што је требало да урадимо да бисмо показали да ми не идемо у том правцу, ми смо урадили. Прихватили смо потпуни надзор Међународне агенције за нуклеарну енергију. Они су саставили десетине извештаја тим поводом, и ни у једном не пише да је Иран прекршио дефинисане оквире. Чим се појави нека сумња, чија аутентичност није потврђена, то се раструби, али никад није могло да се докаже. Истина је: многи са стране желе да оцрне Иран. Испада као да желе да нам наметну да ми то хоћемо. Гурају нас на тај пут. Заиста, ми то не радимо, јер сматрамо да то апсолутно није добро за наш регион.

Иначе, ми желимо да постоји Споразум о неширењу нуклеарног наоружања, желимо да постоји Међународна агенција за нуклеарну енергију. Они су поставили камере на свим нашим постројењима, чак и на једној локацији где су се бунили што нису поставили камере, прихватили смо и тамо. Само, знате до каквог смо закључка дошли: да је све то изговор – они нешто друго имају на уму. Изгледа да не желе да Исламска Република Иран уопште постоји. Али, то је поредак који је народ бирао. Можда је главни разлог што ми изазивамо САД у многим њиховим међународним, регионалним политикама. Пошто не желимо да будемо у америчкој орбити, морамо да платимо цену. Да сутра успоставимо добре односе са САД, више се не би постављало питање људских права, нити било каквих резолуција, све би то пало у воду. Све је то апсолутно политизовано.

Да ли је Иран заинтересован да развија мирнодопску нуклеарну сарадњу са земљама у региону Персијског залива, на Блиском и Средњем истоку, као и у свету?

Мирољубиво коришћење нуклеарне енергије је право свих земаља, бенефит за све, у којем сви треба да уживају. Управо зато смо изразили своју апсолутну спремност да сарађујемо са сваком земљом која је заинтересована. Јер, из мирнодопског коришћења нуклеарне енергије има разноразних користи у многим областима, почев рецимо од медицине.

Иначе, пре исламске револуције, Американци су нама изградили први истраживачки нуклеарни реактор у Техерану и користили су уранијум са 20 одсто обогаћености. Наш нуклеарни реактор у Бушеру који ради, Немци су почели да граде 1975. године. Сад кад ми градимо – кажу да немамо економско оправдање. Кажу нам – имате ви нафту, гас... Али тада смо имали више гаса и нафте. И, питамо се: Ако нема економског образложења, зашто сте за време шаха градили?

Ми не тврдимо да смо савршена земља. Али однос према нама је апсолутно неправедан и селективан и нема рационално образложење. Иран јача и није у координацији с њима. Да смо били у координацији с њима, били би сада спремни да нам испоручују и Ф-35. За време шаха, Ирану су испоручивали најсавременије наоружање, које нико други није имао. Америка је Иран за време шаха третирала као регионалног жандарма, зато што је деловао у складу с америчким интересима.

Како процењујете актуелне билатералне односе Ирана и Србије?

Задовољни смо током наших односа. Не само што сам ја задовољан, већ су и сви званичници ове земље задовољни. Постоји јако добра атмосфера у нашим односима, нарочито у јавном мњењу Србије, и то је за нас највећи капитал. Постоји и јако добра политичка воља, чак и приступ две земље полако иде ка стратешкој сарадњи и партнерству. Независност Ирана и Србије у спољној политици допринела је развоју и унапређењу односа две земље у различитим областима. Зато апсолутно немамо ниједан разлог да не сарађујемо у свим димензијама и областима: културним, трговачким, спортским и другим. Ми смо спремни да сарађујемо и у нуклеарној области, то је право Републике Србије, ако је Србија заинтересована. Наиме, право развоја је утемељено у Повељи УН и нигде не стоји да неко сме да се развија, а други не. У међувремену, високи званичници Србије – министар иностраних послова Никола Селаковић и председник Народне скупштине Ивица Дачић – недавно су посетили Иран. Уз то, Србија је недавно поклонила Ирану 50.000 доза вакцине против короне, и то је било веома драгоцено. Ваша земља, и сама купац, прихватила је да нам донира вакцине.

Иначе, две главне окоснице сарадње наше две земље су сектор енергетике и сектор пољопривреде. У тим областима можемо да се допуњујемо, ту постоји велики потенцијал. Надамо се да ћемо у скорој будућности бити сведоци веома добрих решења за унапређење наших билатералних односа и настојаћемо да урадимо доста. Врхунац свих тих иницијатива био би да будемо сведоци посете председника Александра Вучића Ирану.